Vreme je za razmišljanje o nabavci uglja

Dom Dom

Prodaja uglja ne zvuči kao tema kojom se treba baviti u ovim veoma toplim danima kada se pažnja posvećuje organizaciji dugo očekivanog letnjeg odmora. Međutim, većina ljudi razmišlja upravo o obezbeđivanju ogreva za predstojeću zimu. Aktuelnost ove teme tokom dana sa veoma visokim temperaturama nije iznenađujuća jer ugalj učestvuje sa oko 50% u ukupnoj energetskoj potrošnji a u procesu proizvodnje struje u termoelektranama učestvuje energetski sa i do 85%. Pre kupovine potrebno je razmisliti koja klasa uglja odgovara grejnom telu, navikama i potrebama ukućana.

Klasifikacija fosilnog goriva

Klasifikacija uglja kao fosilnog goriva zavisi od više faktora. Prilikom klasifikcije se mogu koristiti različite metode. Vrši se prema glavnim odlikama od kojih se izdvajaju: poreklo, toplotna moć, namena, starost, kao i nekim drugim osobinama uglja. Prema komisiji OUN-a za Evropu razlikuju se samo dve vrste, kameni i mrki ugalj. Međutim, veoma je popularna klasifikacije na tri vrste: kameni, mrki i lignit. Osnovna razlika nastaje u toplotnoj moći. Prema kasifikacijama kameni ugalj ostvaruje, bez pepela, gornju topotnu moć od 23,87 MJkg. Toplotna moć koja se ostvaruje ispod ove vrednosti, određuje ugalj kao mrki. Lignit se u nekim prikazima smatra pripadnikom grupe mrkog uglja, dok u drugim prikazima izdavaja kao posebna kategorija gde se kao granica ostvarene toplotna moć postavlja 12,5 MJ/kg.

Lignit se često naziva i drvenim ugljem. Razlog tome je to što ovu grupu uglja karakteriše veoma dobra očuvanost drvenaste strukture koja se javlja u bledo mrkom ili oker tonu. U strukturu ovog tipa uglja, u suvoj materiji se nalazi od 60% do 70% ugljenika, 5,5% vodonika, udeo kiseonika se kreće od 25% do 30%, a vlage od 40% do 50% , dok je pepela od 7% do 14%. Ovakav sastav omogućava postizanje toplotne moću u rasponu od 6% do 12,5 MJ/kg. Neke vrste koje čine ovu grupu su: Kostolac, Kovin, Kreka, SirovaKolubara, Stanari i Sušeni Vreoci poznatiji kap Sušena Kolubara.

Klasfikacija uglja kao mrkog ukazuje na niži stepen očuvanosti drvene strukture zbog čega se pojavljuje u mrkim tonovim ili crnoj boji. Sačinjava ga i do 80% ugljenika, od 3% do 5% vodonika, kiseonika od 18% do 25%, pepela oko 25%, dok sadrži od oko 45% do 54%. Ovakav sastav omogućava postizanje toplotne moći u rasponu od 12,6 MJ/kg do 23,8 MJ/kg. Na naše tržistu se pojavljuje kao sledeće vrste: Soko Rembas, Banovići, Đurđevika, Štavalj, Češki i Mezgraja.

Kameni ugalj je skup više više podgrupa vrste uglja koje se dele prema udelu vlage dok sadrže i do 98% ugnjenika, od 0,5 do 40% pepela, vodonika 5%, kao i kiseonika. Toplotna moć koju ostvaruje ugalj iz ove grupe se kreće u rasponu od 25 do 36 MJ/kg. Osnovne grupe posmatrane prema sadržaju isparljivih supstanci su: antracit koji ima od 4% do / % isparljivih supstanci, poluantracit od 8% do 12%, mršavi kameni ugalj od oko 12 % do 18%, masni kameni ugalj od 18% do 35%, gasnoplameni kameni ugalj sa 37% do 45% i gasni kameni ugalj koji sadrži od 33% do 38% isparljivih supstanci. Na našem tržistu glavni predstavnik ove kategorije je ruski kameni ugalj,

Srodni tekstovi:

Vreme je za razmišljanje o nabavci uglja

Klasifikacija fosilnog goriva

Ugradnja sudopere

Menstrualna čašica: održiva alternativa za „one dane“ u mesecu

Da li ugraditi kadu ili tuš kabinu?

Kolonoskopija i ishrana