Šta je holesterol i u kojim namirnicama ga najviše ima?

Zdravlje i lepota

Kada čujemo da neko ima povišen holesterol, vrlo često smo skloni da pomislimo da je u pitanju osoba koja je pod neprekidnim stresom, jer je dokazano da je jedan od glavnih okidača za povišeni nivo holesterola u krvi, ali i triglicerida upravo stres, koji pojedinac ne može da kontroliše, odnosno sa kojim nije u mogućnosti da se izbori na pravi način.

Šta je holesterol?

Prema zvaničnoj definiciji, u pitanju je jedinjenje poznato kao sterol, a on se stvara u jetri svakog pojedinca.

Što se tiče porekla holesterola, ono može biti kako endogeno, tako isto i egzogeno.

Iako se mahom stvara u jetri, može u principu da dođe do njegove sinteze i u ostalim organima, a prvenstveno se misli na nadbubrežne žlezde i na sluzokožu creva. Posredno, na taj način se holesterol, koji je inače potpuno nerastvorljiv u vodi, prenosi do ostalih ćelija u konkretnom organizmu, a nakon toga se holesterol vezuje za proteine i na taj način gradi takozvane lipoproteine. A lipoproteini su podeljeni na nekoliko grupa i to prema gustini prvenstveno, a najznačajniji od njih su HDL i LDL, koji se i posmatraju prilikom vršenja analiza nivoa holesterola u krvi.

Koje su vrednosti holesterola u krvi?

Jedinica koja se uzima kao relevantna prilikom merenja holesterola u krvi jeste milimol po jednom litru.

Pod pojmom normalne vrednosti holesterola u krvi se smatra između 3,1 i 5,5 milimola po litru.

Ukoliko pacijent ima vrednost holesterola u krvi koja je niža od 3,1 milimola/l, smatra se da je u pitanju snižena vrednost, dok ako je to 5,5 mmola/l, taj čovek ima povišen nivo holesterola u krvi.

Koji je holesterol dobar, a koji je loš?

Možda će zvučati čudno, ali često se HDL holesterol definiše kao dobar, dok je loš holesterol onaj koji nosi oznaku LDL.

Pomenuli smo takozvane lipoproteine, a među njima su najznačajniji upravo oni koji se označavaju kao HDL i LDL.

HDL predstavlja skraćenicu od High Density Lipoprotein, te ima izuzetno veliku gustinu i njegova osnovna uloga jeste da krvne sudove održava čistim.

Normalna vrednost HDL holesterola je od 1,3 do 1,5 milimola po litru.

Obično ukoliko je HDL povišen, to se smatra osnovnim pokazateljem da je organizam tog čoveka u velikoj meri zaštićen od pojedinih kardiovaskularnih oboljenja.

LDL je skraćenica od Low Density Lipoprotein, a on ima malu gustinu, te se smatra osnovnim parametrom povišenog rizika od arteroskleroze, te koronarnih bolesti.

Takođe, obično se LDL tretira kao takozvani loš holesterol i njegova normalna vrednost je između 1,55 i 4,5 mmola/l.

U slučaju da je LDL povišen, obično bude dovoljno kod pacijenta korigovati ishranu i smanjiti stresne situacije.

U kojim namirnicama ima najviše holesterola?

Da bi se i HDL i LDL holesterol držali pod kontrolom, odnosno da bi proizvodnja holesterola bila u dozvoljenim granicama, posebno je važno voditi računa o namirnicama koje ljudi unose u redovnoj ishrani. Baš zato, ukoliko dođe do poremećaja vrednosti holesterola, mahom se praktikuje da pacijent poseti nutricionistu, koji će mu propisati plan ishrane, jer je to upravo prvi pokušaj držanja nivoa holesterola pod kontrolom.

Najviši nivo holesterola ima, na primer slatka pavlaka, odnosno sirevi i beli i kačkavalji, u kojima je nivo masti 45 procenata i više.

A osim njih, u grupu namirnica sa povišenim holesterolom spada i puter, zatim majonez, kao i mesni narezak, a od različitih vrsta mesa najviše holesterola ima jagnjetina, zatim iza nje sledi teletina i govedina, dok u svinjetini ima najmanje holesterola, kao i u pilećem mesu.

Ono što je zanimljivo, jeste da iznutrice i to prvenstveno mozak imaju izuzetno visok nivo holesterola, pa treba biti posebno pažljiv prilikom konzumacije takvih namirnica.

Najbitnije je u ishranu uvrstiti dosta povrća, a izbegavati krompir, te konzumirati i voće, ali se ne preporučuje kod povišenog holesterola jesti voće poput banana, urmi i grožđa, zatim sušenog i kandiranog voća.

Podrazumeva se i da bi sve napitke trebalo konzumirati bez šećera, a najbolje je piti vodu, odnosno prirodno ceđene sokove od pažljivo odabranog voća, te svakako izbegavati industrijske sokove, kao i gazirane.

Ipak, sve to treba uopšteno shvatiti, zato što dijetetičar u principu treba prvo da proceni stanje svakog pacijenta pojedinačno, pa da tek posle toga propiše dijetu, odnosno plan ishrane, kako bi nivo holesterola bio u normali.

U borbi sa povišenim holesterolom možete potražiti i pomoć iz prirode. Više o tome možete pročitati ovde.

Srodni tekstovi:

Šta je holesterol i u kojim namirnicama ga najviše ima?