Moždani talasi pokazuju kako mozak radi

EEG je test koji otkriva abnormalnosti moždanih talasa. Tokom postupka, elektrode koje se sastoje od malih metalnih diskova sa tankim žicama se zalepe na kožu glave. Elektrode detektuju sićušna električna naelektrisanja koja su rezultat aktivnosti moždanih ćelija. Ta naelektrisanja se pojačavaju i pretvaraju se u talase koji se pojavljuju kao grafikon na ekranu računara ili kao snimak koji se može odštampati na papiru. Samo doktor može da pročita i protumači ovaj očitani snimak.

Zašto je potrebno uraditi EEG glave?

EEG se koristi za procenu nekoliko vrsta moždanih poremećaja. Kod osobe koja boluje od epilepsije, aktivnost će se pojaviti kao brzi talasi na EEG-u. Ljudi sa lezijama mozga, koje mogu biti posledica tumora ili moždanog udara, mogu imati neobično spore EEG talase, u zavisnosti od veličine i lokacije zadebljanja na mozgu. Test se takođe može koristiti za dijagnostikovanje drugih poremećaja koji utiču na moždanu aktivnost, kao što su Alchajmerova bolest, određene psihoze i poremećaj spavanja. Koristan je način u procenjivanju traume, intoksikacije lekovima ili stepena oštećenja kod pacijenata u komi. EEG glave se takođe može koristiti za praćenje protoka krvi u mozgu tokom hirurških procedura.

Šta se dešava u mozgu tokom pregleda?

Između 16 i 25 elektroda se pričvrsti na kožu glave specijalnom pastom ili se koristi kapa koja sadrži elektrode. Procedura traje nešto između 45 minuta i 2 sata. Pacijent legne, zatvori oči i treba da se opusti i bude miran. Nakon što  zdravstveni radnik obavi početno snimanje dok je osoba u fazi odmora, onda se prelazi na testiranje različitim stimulansima da bi se proizvela aktivnost moždanih talasa. Na primer, doktor može zatražiti ubrzano disanje tokom par minuta ili izložiti pacijenta jakom svetlu koja naizmenično i brzo treperi. Tada EEG pokazuje više talasa. Oblik ovih talasa uglavnom zavisi od toga koliko je mozak trenutno aktivan. Razlikuju se od talasa kada osoba spava ili je budna. 

Svaki talas pruža informacije o aktivnosti nervnih ćelija u jednoj specifičnoj oblasti mozga. Moždani talasi su podeljeni u sledeće glavne tipove: alfa talasi opisuju aktivnost mozga kada traje odmor sa zatvorenim očima, ali u budnom stanju. Beta talasi se javljaju kada su oči otvorene, čula stimulisana i osoba je mentalno aktivna. Ove nepravilne frekvencije se snimaju. Gama talasi postoje kod izrazite budnosti, u stanju primanja novih informacija i učenja. Teta talasi su nižih frekvencija i  nastaju toko mspavanja ili iscrpljenosti. Delta talasi su najsporiji i to su obično sinhronizovani talasi koji se mogu primetiti tokom dubokog sna.

Koji su rizici EEG testa?

EEG se koristi dugi niz godina i smatra se sigurnom procedurom. Test ne izaziva nikakve nelagodnosti. Elektrode koje beleže aktivnost ne proizvode nikakvu pritisak ili bol. Osim toga, ne postoji rizik od strujnog udara. U retkim slučajevima, EEG može izazvati napade kod osobe sa poremećajem napada. To znači da ukoliko osoba ima neki oblik epilepsije, može osetiti napad. To je zbog treperenja svetla ili dubokog disanja koje može biti uključeno tokom testa. Takođe, nizak nivo šećera u krvi ili prevoeš kofeina može izazvati nelagodnosti tokom testa, ali i to se veoma retko dešava.

Srodni tekstovi:

Neka vaša unutrašnja vrata zablistaju! Saveti za savršen premaz!

Unutrašnja vrata igraju ključnu ulogu u estetici i funkcionalnosti svakog doma, služeći ne sa...

Detaljnije

Rent a car - sve korisne informacije

Svi smo već upoznati sa činjenicom koliko nam je rent a car koristan kada odemo u inostranstvo turis...

Detaljnije

Kupujete njihalicu za bebu: prednosti i mane

Njihalice za bebe postale su neizostavni deo svakodnevnog života mnogih roditelja: koriste se da smi...

Detaljnije

Kako da izaberete najbolji probiotik i poboljšate svoje zdravstveno stanje?

Probiotici su dobre bakterije i gljivice koji prirodno žive u našim crevima brinući se da cre...

Detaljnije