Kinoa, heljda i spelta - zaboravljene ili retko korišćene, a značajne žitarice


Hrana i piće

Interesantno je što svakodnevno govorimo o drugačijoj ishrani, ishrani koja je novijeg datuma po određenim programima, uz tačno vreme kada je doračak, kada ručak, a kada večera i u kojoj količini. 

Isti ti programi nalažu upotrebu povećih količina žitarica, orašastih plodova, organskog voća i povrća, a možda najmanje mesa, ali nikako bez mesa. Što nas tera na razmišljanje da sa većim tržištem dobijamo i one namirnice koje nismo pre imali, a izuzetne su po zdravlje. Ali to razmišljanje je pogrešno, jer je zabeleženo da je kinoa bila zastupljena u ishrani još pre 7000 godina. Pa možda dolazimo do zaključka da smo nazadovali što se tiče zdrave ishrane, a ne napredovali, pogotovo kada na svakom koraku postoji neki kiosk brze hrane. Ali već danas možete dati sebi šansu da promenite neke navike i pokušate da se lišite loših namirnica čak i ako vam one deluju mnogo isplatije u tom trenutku. 


Zbog toga danas govorimo o zdravim žitaricama, tačnije biljkama, jer kinoa nije žitarica iako se uglavnom podrazumeva žitaricom, a u nastavku ćete pročitati i zašto. 

Kinoa

Kinoa je poznatija kao drevno seme ili majka svih žitarica, a sama nije žitarica, kako to? Tako što se gaji i upotrebljava kao svaka druga žitarica i zato što ima jednake nutritivne vrednosti kao žitarica. A zapravo pripada porodici trava, onom ogranku gde pripadaju i spanać, cvekla, blitva. 

Ali, ono što znatno razlikuje kinou u odnosu na grupu žitarica je to što kinoa sadrži svih osam aminokiselina potrebne ljudima, dok žitarice sadrže uglavnom tri. Nije ni čudo što su Inke izjednačavale vrednost kinoe i zlata, jer je kinoa jedna od najzdravijih biljaka koje se polako vraćaju u ishranu i nadamo se da ovim putem  prosto podsećamo na nešto što je možda zaboravljeno. Kako su Inke smatrali ovu biljku svetom prvo seme je uvek sadio poglavica služeći se specifičnom zlatnom polugom. Kinoa i potiče sa tih prostora, odnosno sa planinskog venca Anda u Južnoj Americi. Krompir, kukuruz i kinoa su bile osnovne namirnice prastare civilazacije Inka, ali se još tada znalo koja nosi prevagu i zato imala status svete biljke. Rekli smo da je stara sigurno 7000 godina, možda i više, ali za to ne postoje podaci. Za sve to vreme uspela je da razvije odličan mehanizam opstanka, te uspeva i u surovim klimatskim uslovima, može se gajiti i u polusušnim i planinskim delovima. 

Kakva i koja lekovita svojstva ima kinoa?

Pre svega treba spomenuti bogatstvo vitamina i minerala kojima obiluje kinoa; Kinoa sadrži minerale kao što su: magnezijum, bakar, mangan, gvožđe, cink, selen, kalijum, kalcijum i fosfor. Od vitamina obiluje vitaminima iz grupe B kompleksa i vitamina E.

Kinoa je kompletni protein, zamena za meso, zbog čega je odlična za sportiste, vegane i vegetarijance. Takođe menja belo pšenično brašno, pirinač i kuskus te je možete korisiti za pravljenje hleba, peciva i kolača. Mnogo zdravija od belog brašna, jer ne sadrži gluten što znači da pogoduje svima koji ne smeju da jedu, bilo da ne podnose (celijakija) ili im trenutni zdravstveni problemi (kandida, heliko bakterija) remete toleranciju na gluten. Kinoa je naročito dobra za osobe sa povišenim holesterolom i povišenim krvnim pritiskom, jer zahvaljući brojnim vlaknima i mineralima utiče na njihovo snižavanje. 

Od ostalih benefita kinoa: 

  • Reguliše nivo šećera u krvi;
  • Sprečava srčana oboljenja;
  • Sprečava nastanak hemoroida;
  • Sprečava stvaranje bubrega u kamenu;
  • Utiče na smanjenje telesne težine;
  • Pomaže malokrvnim osobama i osobama koje pate od migrene. 

Heljda

Heljda ili crno žito kako je nazivaju zbog tamne boje zrnevlja takođe nije žitarica iako se uglavnom podvodi kao takva, ona u stvari pripada kategoriji zeljastog povrća. Heljda sadrži sve ono što je dobro kod žitarica, ali heljda ima nešto što nemaju žitarice, a to je esencijalna aminokiselina lizin, koja omogućava pravilan rast i razvoj kao i proizvodnju energije. Heljda potiče sa iz Azije, sa planinskih prostora Indije, Nepala i Kine, gde se aktivno gaji i upotrebljava hiljadama godina unazad. Danas je najzastupljenija u Kini, Japanu, Indiji, Rusiji, Ukrajini i Poljskoj. U ovim zemljama je maltene zamenila pšenično brašno pa se od heljdinog brašna mogu naći i palačinke, krekeri, hleb, peciva, kolači. Možda niste znali, ali heljda je u stvari medonosna biljka sa nežnim i aromatičnim cvetovima koji su privlačni pčelama, te otuda jedan mnogima nezamisliv specijalitet, med od heljde, koji zbog lekovitih svojstava i posebnosti drži visoku cenu. I heljda poput kinoe je jestiva u potpunosti, dakle jestivo je i njeno zrno i njeni listovi.  Kod nas polako dolazi, iako je biljka koja potiče iz davnina, otkrivena je relativno kasno, ali nekako uspevamo da nadoknadimo to izgubljeno vreme sa heljdom, koja se dugo krila, barem što se tiče Evrope. Još jedna sličnost sa kinoom jeste da pripada bezglutenskim biljakama tako da pogoduje osobama sa celijakijom. Odlikuje je bogatstvo vitamina B i P. od minerala sadrži: fosfor, magnezijum, jod, gvožđe, cink, bakar, flavonoid.

Lekovita svojstva heljde su:

  • Snižava visok holesterol;
  • Snižava povišen krvni pritisak;
  • Poboljšava i održava zdravlje očiju;
  • Reguliše nivo šećera u krvi;
  • Pomaže prilikom anemije;
  • Pomaže kod depresije
  • Ima antikancerogena svojstva.

Spelta

Za speltu možemo zasigurno reći da je žitarica, a često je nazivaju i rođakom pšenice ili njenim pretkom, jer je nastala pre nje, a u odnosu na pšenicu ima mnogo više proteina, kao i aminokiselina: cistein, metionin, leucin, izoleucin, triptofan (pospešuje sintezu hormona sreće) i fenilalanin. Prvi pisani zapisi o spelti potiču još od 5000 pre nove ere, gajila se najpre na prostoru Mesopotamije i uspela je da se otrgne genetskoj modifikaciji. Spelta za razliku od heljde i kinoe sadrži gluten, ali u mnogo manjoj meri nego pšenica i rastvara se u vodi, tako da se preporučuje svakodnevni unos spelte. Od minerala spelta sadrži: gvožđe, mangan, bakar, fosfor, magnezijum, natrijum, selen, cink, kalcijum. 

U spelti su najzastupljeniji vitamini B grupe: B2, tiamin, B17 (antikancerogeni vitamin). Spelta sadrži sve vitamine B grupe, osim vitamina B12. Zbog triptofana znatno efikasno deluje na osobe promenljivog raspoloženja i osobe sklone depresiji. 

Lekovita svojstva spelte:

  • Ubrzava metabolizam i pospešuje gubitak kilograma;
  • Jača imunitet;
  • Blagotvorno deluje na migrenu;
  • Sprečava rast polipa na debelom crevu;
  • Reguliše probavu;
  • Regeneriše jetru;
  • Pomaže kod bolova u stomaku i grčeva;
  • Blagotvorno deluje na nervni sistem;
  • Ublažavaju stress;
  • Blagotvorno utiče na rad nadbubrežnih žležda i lučenje hormona;
  • Utiče na razvoj kostiju;
  • Pomaže kod anemije. 



Srodni tekstovi:


Savremena tehnologija i njene prednosti i mane

Sa tehnologijom danas svašta možemo da uradimo. Ovde ćemo napisati koje su to prednosti kada ...

Detaljnije

Putovanja i gastronomske ture u restoranima širom sveta

Ljubitelji putovanja neretko bivaju fokusirani na opuštanje organizma, lečenje i upoznavanje ...

Detaljnije

Ideje za uređenje dvorišta

Kako dolaze topliji dani, dvorište, kao vaš lični park, šetalište ili vo...

Detaljnije

Šta sve nudi prestonica Srbije?

Prestonica Srbije je grad Beograd. Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi i osnovali su ga...

Detaljnije
Copyright © 2019 MacvaPress. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS