Asistirane reproduktivne tehnologije - nauka u službi parova koji se bore sa neplodnošću

Zdravlje i lepota Zdravlje i lepota

Verovatno ste imali prilike da čujete termine, poput IVF, vantelesna oplodnja, inseminacija,…ali da li znate možda šta su ICSI ili PDG?

Svi navedeni pojmovi pripadaju medicinskim tehnikama i postupcima koji pomažu da parovi ostvare trudnoću onda kada prirodnim putem to ne uspeva - a zajedničkim imenom nazivaju se asistiranom reproduktivnom tehnologijom (ART).

Asistirane reproduktivne tehnologije (ART) su se razvijale tokom više godina i rezultat su napretka u medicinskim i naučnim istraživanjima.

Kako su se ART razvijale tokom vremena?

Razvoj vantelesne opdnje (IVF)

Početak ART-a vezan je za razvoj tehnike in vitro oplodnje (IVF), odnosno vantelesne oplodnje (VTO). Prva “beba iz epruvete” Luis Braun, rođena je 1978. godine u Velikoj Britaniji, zahvaljujući IVF postupku razvijenom od strane Roberta Edvardsa i Patrika Steptoa. Ovaj događaj je predstavljao revoluciju u lečenju neplodnosti.

Razvoj ICSI metode

S vremenom su razvijene nove tehnike unutar IVF-a. ICSI metoda (Intracitoplazmička injekcija spermatozoida) se razvila tokomkom 1980-ih. Konkretno, ICSI postupak je prvi put uspešno primenjen 1992. godine.

Belgijski naučnici dr Andre Van Stajtergem i dr Pol Devri igrali su ključnu ulogu u razvoju ICSI metode. Njihov tim je prvi put primenio ICSI kako bi postigli trudnoću i rođenje zdravog deteta. Ovaj postupak je predstavljao revoluciju u lečenju muške neplodnosti i omogućio parovima da samo sa jednim spermatozoidom ostvare trudnoću.

ICSI se koristi kako bi se omogućila direktna injekcija jednog spermatozoida u jajnu ćeliju, čime se uklanjaju prepreke koje mogu ometati prirodnu oplodnju. Ova metoda se široko primenjuje u okviru IVF postupka i koristi se za parove koji se suočavaju s muškom neplodnošću ili drugim problemima sa spermatozoidima.

Razvoj krioprezervacije

Početkom 2000-ih, sve više se razvijala krioprezervacija - zamrzavanje embriona i polnih ćelija. Ova tehnologija omogućila je sigurno čuvanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona za buduću upotrebu.

Krioprezervacija se danas široko koristi u reproduktivnoj medicini, transplantaciji organa, očuvanju genetskih resursa, kao i u istraživanjima i naučnim studijama. Omogućila je očuvanje biološkog materijala i dala novu nadu mnogima u različitim aspektima medicine i biologije.

Razvoj PGD

Jedno od važnih tehnološki dostignuća svakako je i tzv. premiplantacijska genetska dijagnoza (PGD). U pitanju je postupak koji omogućava analizu genetskog materijala embriona pre nego što se embrion prenese u maternicu. To je korisno za parove koji su nosioci genetskih poremećaja.

Razvoj PGD-a se kretao u pravcu sve većeg broja genetskih poremećaja koje može identifikovati. Danas se PGD koristi za dijagnostiku naslednih bolesti, genetskih sindroma, i drugih genetskih varijacija kod embriona, pre njihovog transfera u matericu.

Uz razvoj sekvenciranja genoma, tehnologija kao što je npr. NGS (Next-Generation Sequencing) omogućila je precizniju analizu genetskog materijala embriona.

PGD se danas koristi za različite svrhe, uključujući odabir embriona bez određenih genetskih bolesti, identifikaciju pola embriona i druge dijagnostičke svrhe. Ovaj razvoj omogućio je parovima s visokim rizikom od genetskih bolesti da smanje verovatnoću da će preneti te bolesti na svoje potomstvo.

Kada se najčešće primenjuje inseminacija?

Inseminacija, takođe poznata kao intrauterina inseminacija (IUI), najčešće se primenjuje u sledećim situacijama:

Problemi s kvalitetom sperme: Inseminacija je često prva metoda koja se koristi kod problema s kvalitetom sperme. To može uključivati nisku koncentraciju spermatozoida, njihovu smanjenu pokretljivost ili druge probleme koji otežavaju prirodnu oplodnju.
Problemi s cervikalnom sluzi: Cervikalna sluz igra ključnu ulogu u procesu prirodne oplodnje, olakšavajući prolazak spermatozoida prema materici. Problemi s cervikalnom sluzi mogu otežati ovu funkciju, pa se inseminacija može koristiti kako bi se zaobišli ti problemi.
Neobjašnjena neplodnost: Kod parova koji se suočavaju s neobjašnjenom neplodnošću, inseminacija može biti prvi korak u pokušaju ostvarivanja trudnoće, pre prelaska na složenije metode asistirane reprodukcije kao što je in vitro oplodnja (IVF).
Muška neplodnost: Inseminacija se može koristiti kada je partner zdrav, ali postoji muška neplodnost koja zahteva da se spermatozoidi više približe jajnoj ćeliji.
Donacija spermatozoida: Inseminacija omogućuje parovima i ženama koji koriste donirane spermatozoide da ostvare trudnoću.

Kada se najčešće primenjuje IVF?

IVF je procedura koja se, uz inseminaciju, najčešće koristi u praksi. Evo nekoliko uobičajenih situacija u kojima se IVF može primenjivati:

Problemi s jajnicima: IVF se često koristi kod žena koje imaju problema s jajnicima, kao što su sindrom policističnih jajnika (PCOS), oštećeni ili niski broj jajnih ćelija.
Oštećenje jajovoda: Ako su jajovodi žene oštećeni ili zatvoreni, IVF omogućuje zaobilazak ovog problema, jer se oplodnja događa van tela.
Problemi s kvalitetom spermatozoida: IVF se koristi kod muškaraca koji imaju probleme s kvalitetom ili koncentracijom spermatozoida. ICSI (intracitoplazmička spermijska injekcija), koja je često deo IVF postupka, omogućava direktnu injekciju spermatozoida u jajnu ćeliju.
Neobjašnjena neplodnost: IVF se primenjuje kod parova koji se suočavaju s neobjašnjenom neplodnošću, tj. kad nema jasnog uzroka zašto ne mogu ostvariti trudnoću.
Problemi s kvalitetom embriona: Parovi koji su imali neuspešne pokušaje prirodne oplodnje ili druge metode asistirane reprodukcije mogu se odlučiti za IVF kako bi se embrioni pažljivo proučili pre transfera u matericu.
Donacija jajnih stanica ili spermatozoida: Parovi koji nemaju vlastite zdrave jajne ćelije ili spermatozoide često koriste IVF uz donaciju ovog materijala kako bi ostvarili trudnoću.
Nasledne bolesti: Parovi koji su nosioci naslednih genetskih bolesti mogu koristiti IVF u kombinaciji s preimplantacijskom genetskom dijagnozom (PGD) kako bi odabrali embrione koji nisu zahvaćeni određenom bolešću.
Starosno doba žene: Starije žene koje imaju poteškoće s prirodnom trudnoćom često koriste IVF kako bi povećale svoje šanse za uspešnu trudnoću.

Zašto se i kada primenjuje krioprezervacija?

Evo nekoliko uobičajenih razloga za primenu krioprezervacije i kada se koristi:

Očuvanje plodnosti: Krioprezervacija jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona omogućava ljudima da sačuvaju svoje reproduktivne ćelije za buduću upotrebu. To je posebno važno za osobe koje se suočavaju s lečenjem raka, hemoterapijom, radioterapijom ili operacijama koje mogu da ugroze plodnost.
Odlaganje trudnoće: Žene koje planiraju da odlože roditeljstvo zbog karijere, obrazovanja ili drugih razloga često koriste krioprezervaciju jajnih ćelija ili embriona kako bi produžile svoju reproduktivnu sposobnost i povećale šanse za uspešnu trudnoću kasnije u životu.
Donacija jajnih ćelija ili spermatozoida: Donori jajnih ćelija i spermatozoida obično prolaze kroz proces krioprezervacije kako bi sačuvali svoje biološke ćelije dok čekaju podudarnog primaoca. Ova tehnika omogućava bolju koordinaciju između donora i primaoca.
Očuvanje zdravlja reproduktivnih organa: U nekim zdravstvenim situacijama, poput bolesti reproduktivnih organa ili pre operacija na tim organima, krioprezervacija jajnih ćelija ili tkiva može pomoći u očuvanju reproduktivne sposobnosti.
Poboljšanje šansi za trudnoću u IVF postupcima: Krioprezervacija embriona omogućava kontrolisano vreme transfera embriona u maternicu, što može poboljšati šanse za uspešnu trudnoću i smanjiti rizik od višeplodnih trudnoća.

Kada se i zašto primenjuje PGD?

Preimplantacijska genetska dijagnoza (PGD) primenjuje se u specifičnim situacijama kada postoji potreba za proverom genetskog statusa embriona pre njegovog transfera u matericu. PGD može da identifikuje genetske poremećaje, abnormalnosti ili rizike pre trudnoće kako bi se smanjila verovatnoća rođenja deteta s određenim naslednim bolestima. Evo nekoliko uobičajenih situacija i razloga za primenu PGD-a:

Nasleđivanje naslednih bolesti: Parovi koji su nosioci genetskih poremećaja ili bolesti koje se prenose na potomstvo (npr. cistična fibroza, Tay-Sachs bolest) koriste PGD kako bi smanjili rizik od rođenja deteta s tim bolestima. PGD omogućava odabir embriona koji će se transferovati u matericu koji nisu pogođeni određenom bolešću.

Istorija ponavljajućih pobačaja: Parovi koji su iskusili više pobačaja ili neuspešnih trudnoća mogu koristiti PGD kako bi proverili da li su embrioni hromozomski normalni pre transfera.

Starosna dob majke: Žene starijeg doba imaju veći rizik od trudnoće s embrionima s hromozomskim abnormalnostima poput Downovog sindroma. PGD se može primeniti kako bi se izabrali embrioni s normalnim brojem hromozoma.

Prethodni slučajevi genetskih poremećaja u porodici: Ako u porodici postoje prethodni slučajevi genetskih poremećaja, PGD može pomoći u smanjenju rizika od ponovljenih slučajeva tih bolesti.

Srodni tekstovi: