Zašto je vremenska prognoza često pogrešna?


Zanimljivosti


Svako od nas se barem jednom nedeljno zapita zašto je vremenska prognoza često pogrešna i da li nas meteorolozi lažu. Kada nam najave slabe padavine – stigne pljusak koji traje celu noć, kada saopšte da će pasti lagani beli pokrivač, probudimo se sa ulicama zatrpanim ispod pola metra snega.

Kako nastaje vremenska prognoza?


Kako bismo videli gde nastaju greške, moramo se upoznati sa time kako nastaje vremenska prognoza.

Za početak, vreme je izuzetno nepredvidljivo – i najmanje promene u atmosferi mogu dovesti do toga da nam umesto pljuskova stigne tropski talas, a umesto zubatog sunca snežna oluja.

Pored te nepredvidljivosti, meteorolozi moraju da povedu računa o vremenu. Ne o  vremenu u meteorološkom smislu, nego o protoku vremena – minutima i satima. Ako nam najave kišu u narednih sat vremena, zbog minornih vremenskih promena pljusak može pasti tek za nekoliko sati, što često izaziva bes kod ljudi zbog tobožnjeg nemara i nepreciznosti stručnjaka.

Meteorolozi se prilikom izrade vremenske prognoze oslanjaju uglavnom na kompjuterske simulacije i satelitske snimke. I pored činjenice da je tehnologija napredovala i da su kompjuteri savršeno sredstvo za pravljenje klimatskih modela, i tu su moguće greške.

Računarski modeli su dobri samo onoliko koliko i podaci koji su uneti u njih. Na primer, samo jedan pogrešan podatak ubačen u računar može poremetiti sve. Vremenska prognoza visoke tačnosti takođe iziskuje mnogo rada i vremena kako bi bila napravljena. A meteorolozi su vrlo često pod velikim pritiskom da što pre urade posao.

Ukratko, kompjuterski modeli na osnovu kojih nastaje vremenska prognoza su upravo samo to – modeli, smernice, nikako tačno predviđanje klimatskih promena koje nas čekaju.


Vremenska prognoza i spoljni faktori


Postoji i doza subjektivnosti kod ljudi koja osnažuje mišljenje da je vremenska prognoza lažna ili pogrešna. Na primer, ako je najavljena kiša u delovima Beograda, to što ne pada u našem komšiluku ne znači da ne pada u ostalim delovima grada.

Takođe, problem nastaje i kada prezenteri, bilo da su u pitanju novinari na portalima ili voditelji na televiziji prezentuju prognoze koje urade meteorolozi. Tu vrlo često dolazi do grešaka, ali i pojednostavljanja kako bi svi gledaoci ili čitaoci razumeli. Ta pojednostavljenja često maše poentu i uveravaju gledaoca da se govori o nečemu što je sigurno, umesto da je u pitanju predviđanje.

I za kraj, vremenska prognoza je danas mnogo mnogo tačnija u odnosu na period od pre nekoliko decenija. Tada je prognoza bukvalno bila samo čisto predviđanje na osnovu nepouzdanih faktora.

Danas je stopa tačnosti prognoze za 24 sata čak 95 odsto. Za trodnevnu prognozu to iznosi oko 86 odsto, dok petodnevna vremenska prognoza ima tačnost od oko 75 odsto.

Iako smo besni na meteorologe, voditelje i novinare zato što ponekad pogreše, nije u pitanju velika zavera čiji je cilj da pokisnemo, već ozbiljan posao koji se svodi na borbu sa verovatnoćama.






Srodni tekstovi:


Šta sve podrazumevaju nova ograničenja za probne vozačke dozvole?

Poslednjih godina Pravilnik o saobraćaju se promenio u neverovatnoj meri, a to su zapravo zahtevale ...

Detaljnije

Koliko često muškarci treba da idu na pregled prostate

Vrlo često se čuje da su urološki problemi kod muškaraca intenzivniji poslednjih godin...

Detaljnije

Staklene tuš kabine po meri

Kupatilo je deo kuće koji koriste svi ukućani. To je jedan od razloga zašto je neophodno da o...

Detaljnije

Nekoliko najlepših mesta u Srbiji koje morate posetiti

Planiranje godišnjeg odmora ne mora zahtevati velike pripreme i iziskivati veliku svotu novca...

Detaljnije
Copyright © 2019 MacvaPress. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS