Terapija hipertenzije

hipertenzija

Hipertenzija predstavlja povećanje krvnog pritiska iznad normalnih vrednosti. To je stanje ukoliko sistolni pritisak ima vrednosti veće od 140 milimetara živinog stupa, ili 90 milimetara živinog stuba za vrednosti dijastolnog pritiska. Sistemsku hipertenziju je neophodno prepoznati, dijagnostikovati i adekvatno lečiti na vreme, jer kroz duži vremenski period postoji povećan rizik od nastanka pridruženih bolesti.

Hipertenzija dovodi do glavobolje, naročito potiljačnog predela glave i to je najčešći znak ovog oboljenja. Takože mogu da se jave lupanja i preskakanja srca, nesanica, hipertenzija nakom obroka. Prave informacije o svom zdravstvenom stanju, pacijenti dobijaju posetom svom izabranom lekaru. Pored detaljne anamneze, fizikalnog pregleda, EKG-a i holter monitoringa, lekar će proceniti da li je potrebno sprovesti dodatne pretrage. Ono što uvek treba da bude sigurno, je da lekar i pacijent u ovom slučaju treba da sarađuju, jer ukoliko se uvede terapija protiv hipertenzije, ona je praktično doživotna.

Medikamentozna terapija hipertenzije

U slučaju uvođenja antihipertenzivne terapije, u izboru je čitav arsenal lekova. Na prvom mestu tu su grupe lekova poput beta blokatora, inhibitora kalcijumskih kanala, diuretika, ACE inhibitora i inhibitora angiotenzinskih receptora. Za sve njih postoje posebne indikacije, kontraindikacije i neželjena dejstva, te u odnosu na eventualne druge bolesti, lekar će propisati određenu terapiju koja bi trebala da odgovara pacijentu u datom trenutku.

Treba napomenuti da se tokom više godina prate efekti terapije, kontroliše se krvni pritisak, prijavljuju se neželjena dejstva, tako da je terapju moguće korigovati u odnosu na ove faktore. Zapravo, nijedna terapija protiv atrerijske hipertenzije nije nepromenljiva i za života ista.

Dodatna individualna terapija

Međutim, samo medikamentozna terapija ne mora da bude jedina u izboru pri lečenju hipertenzije. Poželjno je da pacijenti vode uredan i miran život ukoliko je to moguće. Pre svega da se izbegavaju stresne situacije, koje aktiviraju simpatički nervni sistem i uzrok su esencijalne arterijske hipertenzije koja se javlja u 70% slučajeva. Smanjenjem stresa štede se krvni sudovi od oštećenja i sledstvenog nastanka ateroskleroze.

Značajnu protektivnu ulogu na krvne sudove ima i obustava pušenja. Takođe smanjenje prekomerne telesne mase ima povoljan efekat na kompletan kardiovaskularni sistem. Pritom, često se reguliše i lipidni status pojedinca, pa se štetni efekti hipertenzije umanjuju.

Ono što bi svakako trebalo izbegavati je fizička neaktivnost. To je zapravo razlog mnogih poremećaja, na prvom mestu gojaznosti. U odnosu na trenutno stanje organizma, lekar može da posavetuje pacijenta i preporuči fizičku aktivnost određenog stepena.

Šta je sa ishranom?

hipertenzija i ishrana

Nezaobilazan faktor je i adekvatna ishrana. Generalno, hrana bogata natrijumom, poput kuhinjske soli, povećava zapreminu cirkulišuće krvi i opterećuje i sam miokard. Poželjno je izbegavati namirnice u kojima ima visok procenat soli, pa u tom slučaju treba obratiti pažnju na informacije u deklaraciji na poleđini proizvoda u marketima. U slučaju samostalnog spravljanja hrane, so ograničiti na 4 do 5 grama na dnevnom nivou.

Ne treba zaboraviti i da hrana bogata lipidima ima posledice u vidu gojaznosti i aterogenog potencijala na krvne sudove, te uslovljava nastanak ateroskleroze, što je u kombinaciji sa arterijskom hipertenzijom pogubna kombinacija.

Prevencijom protiv hipertenzije

Ono što svako od nas može da uradi je da se hrani zdravo i umereno, da izbegavamo stresne situacije i fizički se aktiviramo. Uz sve to, setite se da povremeno proverite svoj krvni pritisak.

Srodni tekstovi:

Terapija hipertenzije

Medikamentozna terapija hipertenzije

Dodatna individualna terapija

Šta je sa ishranom?

Prevencijom protiv hipertenzije

Šta sve treba da radi upravnik zgrade?

Razlozi za hitnu ekstrakciju zuba

Kako da nameštaj bude nešto što će na prvi pogled ostaviti bez daha

Retinol: Važan deo vaše svakodnevne nege