Alergija na hranu kod beba i dece

Alergija na hranu kod beba i dece je sastavni deo odrastanja. Gotovo da nema deteta koje nije imalo neki oblik alergijske reakcije na određenu hranu. Te reakcije mogu biti jako blage, ponekad i gotovo neprimetne za roditelja a nekad mogu imati i ozbiljan oblik.

Alergija na hranu je zapravo imunološki odgovor organizma na neku vrstu hrane odnosno proteine u hrani koji se nazivaju alergeni. Alergiju na hranu kod beba i dece treba razlikovati od intolerancije na hranu koja utiče na rad sistema za varenje.

U prvih 6. meseci najbolja hrana za bebu je majčino mleko. Pored toga što obiluje hranjivim sastojcima koji su potrebni za dečiji razvoj, majčino mleko sadrži najmanje alergena i utiče na jačanje antialergijskog i imunog sistema kod deteta.

Ukoliko se beba hrani adaptiranim mlekom, najbolje je da vrstu mlečne formule preporuči pedijatar. Za bebe kod kojih postoji nasledna alergijska predispozicija postoje i posebne mlečne hipoalergijske formule.

Alergijske reakcije kod uvođenja čvrste hrane

Nakon 6. meseci počinje se sa uvođenjem čvrste hrane u bebinu ishranu. Osnovno je pravilo da nove namernice treba uvoditi jednu po jednu kako bi se ispratile alergijske reakcije. Posebno treba voditi računa ukoliko u porodici postoji istorija alergija na hranu.

Novu hranu je najbolje ponuditi detetu ujutru, u manjim količinama a zatim pratiti reakcije. Razmak između uvođenja različitih vrsta namirnica treba da bude 2-3. dana. Namirnice koje najčešće izazivaju alergiju kod male decu su:

• kravlje mleko
• jaja
• orašasti plodovi (orasi, lešnik, kikiriki)
• riba i morski plodovi
• gluten (pšenica, ječam, raž)
• bobičasto voće (jagode, maline ...)

Ukoliko dete ima blagu alergijsku reakciju na neku vrstu hrane, ne treba potpuno odustati od uvođenja te namirnice u ishranu. U konsultaciji sa pedijatrom, treba uvoditi manje količine te hrane u određenom vremenskom periodu.

Većina dece preraste svoje alergije, osim alergije na kikiriki koja je po pravilu doživotna.

Simptomi alergijske reakcije na hranu kod beba i dece

Uobičajeni simptomi alergijske reakcije na hranu su:

• proliv ili povraćanje
• iritirajući kašalj
• piskanje i otežano disanje
• svrab grla i jezika
• osip i svrab na koži
• otečene usne i grlo
• curenje ili začepljen nos
• bolne, crvene  i suzne oči (peckanje)

Treba biti pažljiv! 

Hrana može izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju opasnu po život koja se naziva anafilaksija (anafilaktički šok). Simptomi su:

• oticanje kože, usana, grla, jezika ili lica
• otežano disanje ili gušenje
• ubrzan puls ili nepravilan rad srca
• osipi po licu i telu
• vrtoglavica, nesvestica, gubitak svesti
• mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku, proliv
• bledilo lica, znojenje
• crvena ili modra boja kože
• konfuznost

U ovom slučaju hitna lekarska pomoć je neophodna.

Moje dete ima alergiju na hranu - šta da radim?

Pre svega, potrebno je utvrditi da li je dete alergično na hranu ili je u pitanju intolerancija na hranu. Intolerancija znači da dete ima problem da svari određenu hranu. Najčešće se manifestuje kao osetljivost na mleko (laktozu), gluten, jaja i aditive u hrani.

Kod intolerancije na hranu najuočljiviji simptom je nadutost stomaka odnosno otežano varanje, proliv, gasovi, grčevi u stomaku i glavobolja.

Da li je u pitanju alergija na hranu ili intolerancija utvrdiće lekar specijalista - alergolog. Postoje različiti testovi na osnovu koji se može dijagnostikovati postajanje alergija a najčešći su kožni alergo testovi i alergo testovi  krvi.

Kada se utvrdi postojanje alergije na pojedinu hranu kod deteta, lekar će prepisati odgovarajuću imuno terapiju u slučaju pojave simptoma.

Međutim, treba znati da ne postoji lek za alergiju na hranu i potrebno je izbegavati namirnice na koje je dete alergično.  U tom smislu treba pažljivo čitati etikete sa na namernicima koje se kupuju u prodavnici.  

Takođe, sa malo starijim detetom treba razgovarati i objasniti mu da je alergično na određenu hranu i da ne treba da je konzumira. Ukoliko ipak dođe do toga treba postupiti po preporuci lekara i detetu dati prepisano imuno terapiju.

Srodni tekstovi:

Zašto je isplativije obavljati održavanje u autoservisu, a ne u garaži?

Svaki vozač verujemo da zna da je automobil  tehnički složen uređaj koji zahteva redovno održav...

Detaljnije

Letovanje na Lefkadi za mlade: Aktivnosti, plaže i noćni život

Zamislite ovo: dramatične bele litice, blistavo tirkizno more i zlatni pesak u kontrastu sa bujnom z...

Detaljnije

Zašto ljudi imaju sve veću potrebu za online psihoterapijom

U današnje vreme, stres, pritisak i različiti izazovi čine život sve težim, a time se povećav...

Detaljnije

Da li vam je posao stresan?

Može li coaching biti neiskorišteni resurs za poslodavce za poboljšanje psiholo&scaron...

Detaljnije