Istaknuto Mozaik Traka Život

Станко Јеротић – “пензионисани” војвода и харамбаша: Остварио сам своје снове

Као клинац је посматрао такмичење момака за “дубљанског војводу”, у црквеној порти и дивећи се њиховој снази и спретности замишљао да једног дана учествује и победи. Веровао је да ће му се снови остварити јер се од малих ногу интересовао за спорт да би при крају осмогодишњег школовања, у седмом и осмом разреду тренирао је рукомет у шабачкој “Металопластици”.

Тако је и било. Од своје седамнаесте године, када је први пут окушао срећу на такмичењу за дубљанског војводу, Станко Јеротић је почео да сакупља признања са бројних надметања широм Србије и у региону.

– Те 2001. на такмичењу у окивиру “Боја на Дубљу” нисам остварио добар резултат, али нисам одустао и од наредне па све до 2011. побеђивао сам сваке године. Био сам хајдучки харамбаша на “Хајдучким вечерима” 2005. и 2009. године, на Сабору трубача у Гучи две године узастопно први, побеђивао сам у Апатину на “Личком вишебоју”, “Невесињској олимпијади”, “Чобанским данима” у Косјерићу – присећа се Станко показујући на зиду сабље, карабине, медаље и друге награде са ових надметања.

Осим спортског духа, добре резултате “оправдава” јаком вољом, упорношћу, здравим начином живота и добром физичком кондицијом.

– За поједина такмичења сам се припремао десет месеци вежбајући у својој теретани бар један сат дневно. Битна је и дисциплина и спортски начин живота. Никада нисам пушио. Уз то, воља, упорност због жеље да се успе, подршка породице, допринели су свим мојим успесима – каже Станко.

НЕБУ ПОД ОБЛАКЕ: Скок у вис (приватна архива)

Поносан што је десет пута проглашаван за “Дубљанског војводу”, Станко издваја и титуле харамбаше на “Хајдучким вечерима” где је јака конкуренција изузетно спретних момака. Ово такмичење има и три изузетно тешке дисциплине – скок у вис, преко пања и пењање уз дрво, које одлучују победника јер захтевају снагу, спретност и брзину.

Последње “Хајдучко вече” на којем је учествовао, 2011. године памти по инцидентном суђењу, због чега је петорица момака одустала од надметања, али и по рођењу старије ћерке Емилије.

– Супруга Мирјана је била у породилишту, а ја на “бојном пољу” на Васином шибу у Црној Бари. Велики притисак у глави, ишчекивање, страх, нервоза, очекивана радост због рођења првог детета… Помешала се осећања у глави и души. Када су из породилишта јавили да сам први пут постао отац, а Синиша Благојевић то објавио свим гледаоцима, срећи није било краја. Тада сам преломио са собом – нећу више учествовати на такмичењима, породица је од сада на првом месту – говори Станко.

ПОРОДИЦА: Са супругом и ћеркама (приватна архива)

“Пензионисани” војвода и харамбаша живи у Дубљу у складном браку са супругом Мирјаном, технологом са завршеним специјалистичким студијама, шестогодишњом ћерком Емилијом и трогодишњом Лидијом која се родила истог датума када и старија сестра. У породици Јеротић су и мајка Светлана и отац Зоран, познати дубљански предузетник, власник пилане. У организацију посла и руковођење укључио се и Станко, не жалећи што је остао у родном селу. Напротив, и он и отац су задовољни што се радња у последњој деценији развила и сада запошљава десет радника. Каже да се не каје што је остао на селу. Воли Мачву, своје Дубље, задовољан је што помаже родитељима и што ћерке одрастају у хармоничним породичним односима и окружењу које може да постоји само на селу.

Крајишник наследник

Станко подржава децу и младе који су оријентисани на све спортове чије елементе садрже и такмичарске дисциплине на бројним манифестацијама на којима је учествовао. Он је, на пример, на “Личком вишебоју” у Апатину скочио у вис из места 1,52 метра, а на “Невесињској олимпијади” је победио у скоку у вис. На “Хајдучким вечерима” уз дрво се попео за 5,3 секунде!

– Осим Александра Крајишника, нико од младих људи ме није питао за савет пред такмичење, а могао бих многима да помогнем. Ето, Крајишник је побеђивао и на “Боју на Дубљу” и на “Хајдучким”.

В. Јевтић

Насловна фотографија: В. Ј.

No votes yet.
Please wait...
Booking.com