Pogledi

Nedosanjan san i nasušna potreba

KOLIKO ĆEMO JOŠ DUGO ČEKATI NA ZAVRŠETAK KANALIZACIONE MREŽE?

Kanalizacija je još uvek nedosanjan san stanovnika Bogatića. Projekat je aktuelan od 1997. godine, kada je postavljeno prvih 12,5 kilometara kanalizacione mreže. Onda je 2008. godine nastavljena gradnja kolektora i dve relejne stanice, a 2012. izgrađena potisno-crpna stanica. Četiri godine kasnije, u opštinskom budžetu za kanalizacionu mrežu izdvojeno je 12 miliona dinara. Za konačan završetak ovog kapitalnog projekta, međutim, treba znatno više novca, pa je sve izvesnije da će bez značajnijeg učešća republike kanalizacija još izvesno vreme biti samo – san.

Kada je 2008. godine završeno svih 17 kilometara kolektora bilo je obećanja da u 2009. godini država izdvoji više sredstava za gradnju crpne stanice i da se onda počne sa izgradnjom sekundarne mreže. Međutim, i za radove u 2008. godini iz ondašnjeg Nacionalnog investicionog plana nisu pristigla sva odobrena sredstva, pa je sve radove platila opština. Tek posle četiri godine je izgrađena potisna crpna stanica i na tome se stalo.

Bez kanalizacije zdravlje ljudi je svakim danom sve više ugroženo. Dok se u blizini stambenih zgrada često mogu videti bare fekalija iz izlivenih septičkih jama, u širem području stari bunari su pretvoreni u septičke jame.

– U Mačvi su retke propisne septičke jame. One treba da budu dvokomorne, betonske, vodopropusne. Ono što najčešće srećemo, to nisu septičke jame već rupe sa dnom u šljunkovitom sloju. Da ne spominjem ponovo da se stari bunari pretvaraju u septičke jame ili da se u cilju sprečavanja izlivanja jama pobijaju cevi kroz dno na veću dubinu i time fekalijama zagađuje vodonosni sloj iz kojeg se snabdevamo vodom za piće – podseća Dragan Isailović, sručnjak za vode iz JKP „Vodovod“ iz Šapca.

Septičke jame su samo jedan od uzroka zagađenja pijaće vode, o čemu smo pisali u prošlom broju. Izgradnja kanalizacione mreže trebalo bi da bude prioritet i zbog očuvanja zdravlja, ali i unašređenja kvaliteta života i podsticaja ekonomskog razvoja.

– Sećam se kada je počela izgradnja kanalizacione mreže. Mislim da, ukoliko se nastavi ovim tempom i posle svakih četiri-pet godina nešto uradi, nema šanse da živ dočekam da nam cisterne više ne odnose otpadne vode iz septičke jame – priča vremešni penzioner.

Osim osposobljavanja potisno-crpne stanice najviše sredstava biće potrebno za postrojenje za prečišćavanje voda. Da je kojim slučajem kanalizaciona mreža završena pre pet godina, kako je planirano, od evropskih fondova se sa više izvesnosti moglo očekivati da obezbede sredstva. Ovako, zatrpane cevi, nefunkcionalni toranj i relejne stanice, nagriza zub vremena.

No votes yet.
Please wait...