Istaknuto PROJEKTI Traka

И МЛАДЕ ДЕВОЈКЕ ОДЛАЗЕ – КО ЋЕ У СЕЛИМА РАЂАТИ ДЕЦУ?

ЖЕНЕ НА СЕЛУ  – Унапређење положаја путем медија (32)

У селима је све мање деце и младих, па ови негативни трендови најбоље објашњавају поразну демографску слику мачванског села.

Сaмo зa пoслeдњe двe дeцeниje, oд 1991. дo пoписa 2011. брoj стaнoвникa сe смaњиo зa 5600, a oд тaдa дo oвe гoдинe зa joш 2000. По процени Завода за статистику на крају прошле године у општини Богатић је живело 27.000 становника.

У чeтрнaeст сeлa сe гoдишњe рoди свeгa oкo 200 дeцe и природни прираштај је годинама у минус. Прошле године је износио -9.

И младе девојке напуштају села. Прво због школовања, потом тражећи посао, па је медијска тема када млада девојка после студија одлучи да живи на селу и ту заснује породицу. Према статистици, у 2017. години било је 2197 младих девојака и жена до 29 година старости.

– Одлив младих из села ка градовима је, на жалост, вишедеценијски тренд карактеристичан за цео регион и за мушкарце и за жене. Младе жене на селу, које одлуче да остану или се врате из градова, сносе нарочито велики терет с обзиром на природу послова у пољопривредним газдинствима у којима жене активно учествују и често су и њихов носилац. С тога младе жене морају бити посматране као посебна подгрупа жена на селу и за њих би требало креирати приступачне и функционалне услуге подршке на локалном нивоу. У том погледу Министарству за рад, запошљавање,борачка и социјална питања драгоцене су информације са терена о женама у руралним подручјима, које су изнете на поменутој Регионалној конференцији о институционалним механизмима за родну равноправност у сарадњи са нордијским земљама и земљама Западног Балкана – каже за „Мачва Прес“ Стана Божовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачку  и социјална питања.

Божовић додаје да ће и младе жене у руралним подручјима имати своје место у процесу дигитализације, као једном од најважнијих приоритета републике Владе.

– Дигитализација мора обухватити и потпуно описмењавање и овладавање информационо-комуникационим технологијама од стране младих жена у руралним подручјима. Поводом тога, неопходна је комплетна подршка како са централног, тако и са локалног нивоа. Имплементација закона подразумева његову пуну примену и стварање амбијента за живот и рад, као и сервисе подршке, који ће младој жени омогућити да ради, добије посао и да јој стоје на располагању здравствене услуге подршке за децу. Све би то требало допринети побољшању демографске слике у Републици Србији, која, као што је познато, није позитивна и наша земља већ дужи период има негативан прираштај становништва.

Мере популацине политике, које је још док је био председник Владе иницирао Александар Вучић, обухватају и жене на селу и њихово изједначавање у односу на жене из урбаних средина. Циљ ових афирмативних мера је брисање било каквих социјалних, економских и културних разлика, које постоје међу женама, али и између жена и мушкараца, јер само родно равноправно друштво може обезбедити напредак и благостање за све – истиче Божовић.

Студенткиња Милица Мартиновић је тек отишла на студије у Београд и признаје да још не зна да ли ће се вратити у Богатић.

– Доста младих одлази у град само да би побегли од породице и урадили нешто за шта нису имали храбрости да ураде у малој средини. Када искусе градски живот и схвате да сами не могу да се изборе, онда се враћају. Не одлазе или се враћају у завичај они који су нарочито везани за свој крај – каже Милица.

Свештеник Иван Полић из Црне Баре сматра да млади одлазе из села зато што се на селу доста ради, сигурност није велика, па се у граду задовоље месечном платом.

Млади немају радне навике, али нису они криви због тога већ родитељи који све чине да заштите децу и не помажу им да буду самостални. Често чујемо Нeмoj ти, синe, ja ћу или Нeмoj ти вeзaти пeртлу, ja ћу ти свeзaти, дa нe причaм штo нeки рoдитeљи oдрaслo дeтe кoje je пeти рaзрeд joш увeк зa руку вoдe у шкoлу– каже Полић.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.

Д. Грујић