Istaknuto PROJEKTI Traka

ДА ЛИ СЕ ЖЕНЕ „ПЕТЉАЈУ У ПОЛИТИКУ“ ИЛИ ЈЕ НЕОПХОДНО ДА СЕ УКЉУЧЕ У ПРОЦЕСЕ ОДЛУЧИВАЊА НА ЛОКАЛУ?


ЖЕНЕ НА СЕЛУ  – Унапређење положаја путем медија (34)

Жене са села у политици на локалу и у процесима одлучивања – подручје су где је супротстављено политичко опредељење за постизање равноправности и – реалност.

Свега пет посто жена су председници месних заједница (податак за подручје Републике Србије), а у општини Богатић – ни једна. На прсте се могу набројати жене које су у органима месне заједнице, односно у привременим органима пошто годинама није било избора у селима.

Учешће жена у месним заједницама у одлучивању о најважнијим проблемима у селу оптерећено је предрасудама, углавном из угла мушкараца.

– Шта она има да се петља у политику – најчешће се чује као „аргумент“ зашто жене нису укључене у рад органа месних заједница.

Неоправдано се рад у органима месне заједнице поистовећује са политичким ангажовањем у странкама где је учлањен велики број жена, посебно младих. Искрена припадност политичкој опцији и убеђење у програмска опредељења странке су индивидуални  и тешко мерљиво. Жене, посебно младе девојке са високим образовањем укључују се у политички живото углавном очекујући запослење од странке.

Одлучивање у оранима месних заједница је, међутим, нешто сасвим друго. Било би логично да, на пример, младе мајке буду заинтересоване да предлажу шта ће се у селу приоритетно радити – да ли је потребан тротоар да би деца безбедно ишла у школу, или вртић, уређење дома културе где би се деца окупљала…

Оптерећене свакодневним пословима у кући жене „немају времена за друштвене активности“. Поједине, из патријархалних породица, морале би за то ангажовање да затраже „дозволу“ супруга, свекрва или свекрве.

Предуслов за системско и трајније мотивисање жена да будуукључене у процес доношења одлука у својој средини јесте њихово економско оснаживање и Влада Републике Србије као и Министарство за рад, запошљавање,борачка и социјална питања планирају и спроводе мере и активности у том смислу.У два наврата, 2017.  и 2018. године, Министарство је доделило средства у укупном износу од око шест милиона динара организацијама цивилног сектора за пројекте економског оснаживања жена. Међу тим пројектима, било је оних намењених оснаживању жена на селу и органскојпроизводњи хране.

Један од закључака Регионалне конференције о институционалним механизмима за родну равноправност у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка исоцијална питања и Нордијског савета министара, одржане 10. децембра 2018.године, тиче се женског активизма у руралним подручјима. Истакнуто је да би се већим ангажовањем жена допринело смањењу корупције на локалном нивоу и заштити животне средине – каже СтанаБожовић, државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка исоцијална питања.

Ако се раздвоји активизам жена у органима одлучивања у селима од политичког ангажовања, онда би се политички сегмент активизма жена на селу могао оценити позитивно.Захваљујући Закону о локалним изборима  на изборним листама сваки трећи кандидат мора да буде припадник мање заступљеног пола. Ово правило отвара врата женама у скупштини општине. Према подацима Министарства за рад, у општинским већима у Србији жене су заступљење у проценту скоро приближном трећини -. 32%.

У Општинском већу у Богатићу, према подацима доступним у Информатору о раду Општине Богатић, од 11чланова само је 1 жена, док је о 31 одборника Скупштине општине 8 жена. У свих осам комисија Скупштине општине учествују и жене, а само у једној је председник.

Жена је од недавно и на месту начелника Општинске управе, а од три одељења управе, жене су  руководиоци два одељења.

Од пет матичних основних школа, жене су руководиоци у три, а од неколико јавних установа и предузећа припадница „слабијег пола“ је директор у Народној библиотеци.

М.М.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.