Istaknuto PROJEKTI Traka

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ЖЕНА – НА ПРЕВЕНТИВНЕ ПРЕГЛЕДЕ ДОЛАЗИ ТЕК ТРЕЋИНА

ЖЕНЕ НА СЕЛУ  – Унапређење положаја путем медија (21)

Поразно је за цео здравствени систем и друштво да смо међу првима у свету по броју оболелих жена од карцинома грлића материце и дојке – каже на почетку разговора докторка Весна Станојчић, начелница службе за здравствену заштиту жена у Дому здравља у Богатићу.

Има ли је, и чија је  одговорност  што жене умиру, не само од карционома грлића материца и дојке, већ и због других, гинеколошких обољења која су излечива у раним стадијумима болести? Како унапредити здравствену заштиту жена?

– Ниво здравствене културе није на завидном нивоу. То је подручје на којем се мора радити, не само на нивоу здравства, то је свеукупан друштвени миље. Веома су важни превентивни прегледи, како за појединца тако и за целокупно друштво. Због релативно оскудне симптоматологије најозбиљнијих гинеколошких обољења, али и због добрих могућности дијагнозе у раним и излечивим стадијумима болести, неопходне су редовне гинеколошке контроле пацијенткиња без симптома, као и јављање на преглед при појави сасвим дискретних симптома. Ово важи за пацијенткиње свих узраста, практично од ступања у интимне односе, па током целог живота – каже докторка Станојчић.

Жене из општине Богатић, међутим немају навику да код лекара одлазе превентивно, чак и у кампањама превентивних прегледа које организује Дом здравља.

– Значајан је одзив сваке жене на позив за превентивних преглед, али укупно гледајући нисам задовољна процентом од 20-30 процената одзива изабраних жена одређеног годишта. Реализација превентивих прегледа је мала у укупној популацији жена. Писмени позив је прилика да се дође на преглед, иако то саме нису планирале, прегледи су бесплатни, што је важно за велики број жена које немају регулисану здравствену зашатиту. Организација опортуних превентивих прегледа које за сада организујемо изискује време, ентузијазам, професионално посвећеност запослених у служби. Најчешће се одазивају жене након 45 године живота које нису биле на гинеколошком прегледу десет или више година – додаје докторка.

У пракси службе за здравствену заштиту жена најчешће пацијенткиње су са гинеколошким или урогениталним инфекцијама, нерегуларним крварењима, ендокринолошким поремећајима, стерилитетом и туморима гениталних органа. На срећу, у односу на укупну женску популацију, број жена које касно затраже помоћ није аларматно велики. Примећено је, међутим, да се морбидитет помера ка све млађим годинама живота, што још више оправдава потребу превентивних прегледа од ране младости.

– Здравствено-васпитни рад треба започети што је раније могуће, у породицама, вртићима, школама, диспанзерима за здравствену заштиту деце и жена. Важно је мотивисати младе девојке да посете гинеколога пре ступања у интимне односе. Било да долазе самостално или у пратњи мајке, другарице, младића, могу добити одговоре на многа питања, разрешити дилеме, научити како да се заштите од сексуално преносивих болести или нежељене трудноће – закључује докторка Станојчић.

Пројекат суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања, ,,Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства”.