Знате га из пиљарнице „Јабука“ – Миодраг је био репрезентативац СФРЈ и Аустрије у кајаку и кануу!

Детињство је проводио у близини Битве, која је у то доба била прилично дубока и брза. На овој речици се, као дете, клизао зими када се ледила, са мостића „посматрао рибице“, два пута се давио у њеним брзацима. Али, од када се први пут срео са чамцима, они су постати његова велика љубав. У четрнаест година дугој спортској каријери био је југословенски и аустријски репрезентативац у кајаку и кануу!

 

Наклоност према спорту је показивао још као клинац,када је сам излио тегове од бетона и на чардаку пронашао свој кутак у којем је вредно вежбао. После завршене основне школе,из Глушаца одлази на школовање у Шабац, где је почела Миодрагова спортска каријера.На наговор друга из разреда који се већ бавио веслањем,одлази у Кајакашки клуб „Зорка“. Те 1968. године први пут учествује на јуниорском првенству Србије.

Миодраг Граовац
Миодраг је био репрезентативац Србије и Аустрије

– Било је тренутака, пошто је клуб био лево на Сави, а школа у Масариковој улици, да често,како сам се приближавао центру града, нисам могао да се одлучим да ли да кренем на тренинг или на часове – присећа се Миодраг док показује фотографије из тих младалачких дана.

Упорност и напорни тренинзи под будним оком тренера Петра Косијера убрзо су донели резултате. Већ наредне,  1969. године постао је првак Србије, а потом 1970. првак ондашње Југославије у јуниорској конкуренцији. После државног првенства на Ади Циганлији, где се такмичио у сениорској конкуренцији и где је освојио прва места у  кануу једноседу „улази“ у тадашњу репрезентацију. Први наступ у дресу са државним грбом, 21. септембра 1971. године, у Пољској, био је више него успешан – осваја укупно четири златне медаље у једноседу и двоседу на 500 и 1000 метара.

Олимпијска 1972. година  била је преломна у каријери и – животу. Тек ожењен, а без посла и он и супруга Славица, био је приморан да напусти земљу и олимпијске снове. Уместо у Минхен, на Олимпијаду, одлази на привремени рад у Аустрију где наставља и спортску каријеру. У клубу „Форелештајер“, који је у својим редовима већ имао четири олимпијца, Миодраг наставља са сјајним резултатима на првенству Републике Горње Аустрије, као и на државном првенству. Био је државни шампион у штафети 4 х 500 метара у једноседу и троструки првак Аустрије!

– Возио сам тада једносед, двосед и четверац. Било је тренутака да веслам 1000 метара једносед да би ме на циљу чекао глисер и одмах ме праваћао на старт следеће трке у четверцу – присећа се Миодраг.

Уследио је позив из аустријске репрезентације. У дресу Аустрије учествовао је на свим важним такмичењеима осим Олимпијаде и Светског првенства где није могао да наступа само из разлога што се није одрекао југословенског држављанства. Круна успешне каријере уследила је 1974. године кад је проглашен за спортисту године Горње Аустрије.

 

Граовац је 1974. био проглашен за спортисту године у Аустрији!

 

Богата спортска каријера: Миодраг Граовац 1976. године

Да би одслужио војни рок, враћа се у земљу и прикључује Кајак клубу „Вал“ у Сремској Митровици и репрезентацији Југославије. Нижу се медаље: са балканског шампионата, првенства Србије… По одслужењу војног рока кратко се бавио веслањем. Породичне обавезе су превагнуле, ћерке Слађана и Драгана и син Милан су оправдано „избили на прво место интересовања“.

– Једном спортиста, увек спортиста – рекао је неко, а мој случај то и потврдио. Иако се нисам активно бавио веслањем кондицију сам одржавао вежбајући на „Мачвином“ стадиону, а често сам и по невремену трчао моју деоницу од Богатића до бензинске пумпе у Петловачи – говори Миодраг о времену после завршетка активне спортске каријере.

Мало људи у Богатићу зна за спортску каријеру Миодрага Граовца. Без обзира на то, он је цењен у својој средини. Успомене из младости понекад препричава и медаљама се хвали унуцима Алекси, Крису и Ђорђу када дође из далеке Аустралије.

У пиљарници „Јабука“ помаже сину: Миодраг са супругом Славицом, сином Миланом и радником Мишом Перићем

Пензионерске дане проводи са породицом – супругом Славицом, сином Миланом, снахом Даницом и унуком Алексом. Обожава цвеће о којем искључиво он води бригу у прелепо уређеном дворишту породичне куће и спортски риболов. После операције срца, за коју је безмерно захвалан професору Бошку Ђукановићу, редовно шета по својој устаљеној тури. И поред троструког бајпаса на срцу каже: „Осећам се као у младости када сам веслао до најсјајниjих одличја.“

К.Б.

 

No votes yet.
Please wait...
Booking.com

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *