Зашто се половина Мачванки одриче очевине у корист браће?

Пре рата су женска деца искључивана из наслеђивања породичне имовине. Без обзира што су касније постале равноправне са мушким потомцима, из традиционалног патријархалног система остала је пракса да се сестра одрекне свог дела имовине у корист брата, да би избегла „моралну“ осуду фамилије и не би доспела на стуб срама. У новије време, превасходно из економских разлога традиција често устукне пред економским интересима. Али, и даље се, по процени, у Мачви половина жена одриче припадајућег дела имовине у корист брата.

– Отац  је имао нас троје деце, две ћерке и сина. Обе смо се одрекле наследства у корист брата. Тако је било нормално и једино исправно. Брат је остао на имању, а нама је отац дао новац да купимо станове у граду – прича Н.Н. уобичајено искуство у Мачви.

Адвокат Драгомир Јоцковић

У традиционално патријархалном систему, који још увек има јак утицај, жене на селу су најчешћа – жртва. Иако су пред законом о наслеђивању  жене и мушкарци једнаки, обичај да се ћерка одриче свог дела наследства у корист брата задржала се до данас у великом проценту.

Адвокат Драгомир Јоцковић оцењује да у приближно половини расправљених заоставштина сестре остају без свог дела имовине из разлога да се не би изневерили традиција и обичаји.

– Раније је било правило да сестра своју имовину остави брату и такви случајеви су били чешћи него данас. Из ове перспективе то се може објаснити чињеницом да је у том периоду више мушких потомака остајало на селу, па се сматрало да је логично да они наследе комплетну имовину и продуже лозу. С обзиром да се стање на селу мења и што сада и синови све мање остају на имању, у таквим ситуацијама нема разлога да мушки наследник добије целокупну имовину, већ се она равномерно дели између брата и сестре – каже Јоцковић.

Због традиције жене на селу остају без имовине и у нову заједницу ступају економски зависне од супружника. Управо је економска криза преокренула статистику у области наслеђивања, у корист жена, али је проценат оних које само из разлога да не буду осуђене од породице и околине свој „део“ уступају брату још увек висок. У Србији се, према проценама, трећина жена одриче наследства у корист мушких потомака, а у Мачви готово половина!

Адвокат Јоцковић се у својој пракси сусретао са различитим ситуацијама у бројним расправама пред судом, али и парницама из области наслеђивања.

– Уколико отац, на пример, намерава да сву имовину остави само сину, онда се то покрије уговором о доживотном издржавању. Сестра тада не може да наслеђује. Можда чак у трећини случајева уговор о издржавању је фиктиван, односно само са циљем да се сестра изузме из наследства. Када се сачињава тестамент, онда се то ради углавном да ћерка не би добила свој део имовине. Као законски наследник сестра увек има право на свој нужни део, који износи половину законског дела. Ако су нарушени породични односи и тестаментом сестра избачена из наследства, онда се покрећу тужбе пред судом. Када је тестаментом имовина подељена између сестре и брата, у том случају се расправља по тестаменту и сестра не може да тражи нужни део уколико га део имовине који је наследила покрива  – објашњава Јоцковић.

– Зашто не би узела оно што ти припада. Имаћемо и ми децу, требаће њима имовина, као и братовој деци – речи су којима се на жену врши притисак да уласком у брачну заједницу уложи и део очевине који јој по закону припада.

– На расправама пред судом је било непријатних ситуација. На почетку  је очигледно  било да брат очекује да се сестра одрекне свог дела у његову корист, можда су о томе причали и договорили се, а онда следи непријатно изненађење када се сестра предомисли.  Такве ситуације се најчешће дешавају када тињају поремећни породични односи или због утицаја супруга или свекрве – додаје Јоцковић.

Традиционални обичаји и схватања да је мушкарац глава куће и једини који наслеђује имовину,  у прошлости су били много јачи од закона. Пре рата женска деца су била потпуно искључена из наслеђивања зарад очувања патријархата који је сматран стубом породице. Професор Ратко Божовић, у „Блицу“, сматра да та „гимнастика“ из прошлости  говори о нашој запуштености. „То је атак на родну равноправност, на људско право“, сматра професор Божовић.

Традиција још увек доминира, мада полако измиче пред економским факторима. Сиромашење села, породице, одлазак младих у градове имају одлучујући утицај, а не промена свести. Због тога су жене на селу, иако већинска радна снага у пољопривреди, сиромашне у односу на допринос који дају кућној заједници. Оне су у малом броју власнице породичних кућа, пољопривредног газдинства, покретне имовине. Без сопствене имовине оне су економски зависне од мушких чланова домаћинства. У  драстично неповољном положају су жене у ванбрачној заједници које након смрти супружника не могу да наследе његову имовину.

Д. Грујић

Rating: 5.0. From 1 vote.
Please wait...

You May Also Like

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *