ЗАНИМЉИВО: О освећењу иконостаса цркве у Клењу пре 80 година

Изградња цркве у Клењу је почела 1935., а завршена наредне године. До тада су се Клењани крштавали и венчавали у глоговачкој цркви. Идеја о градњи цркве везује се за проту Данила Дукића, који је остао упамћен као омиљен свештеник кога је поштовало цело село.

Иконостас клењачке цркве радио је столар Ивко Ђенадић, који је пре тога радио све „дрвене радове“ у Дому културе. Његово мајсторско дело и 80 година касније краси цркву у Клењу! Наиме, приликом обнове која је почела прошле године и прослављена у недељу, рестауратори су потпуно раставили иконостас и поново га саставили како га је мајстор Ивко направио.

Јанко Ђурић је живописно подсетио на свечано освећење иконостаса 1936. године, које је обавио ондашњи владика Симеон Станковић.

Владика је после освећења приметио да нема мајстора Ивка, па је позвао проту Данила и упитао где је мајстор што је радио иконостас.

– Преосвећени, звао сам га, али не знам зашто није дошао.

– Иди одмах по њега – рече владика.

Оде прота до Ивкове куће и затекне га у шљивику.

– Помаже Бог, мајстор Ивко. Зашто  ниси дошао, прозива те владика и критикује мене зашто те нема?

Ивко показа на поцепане панталоне и признаде да у цркву није отишао зато што није имао нове да обуче.

Прота Данило скиде са себе своје панталоне и сако и остаде само у мантији. Нареди Ивку да одмах иде у цркву, а он продужи до своје куће  да обуче друго одело.

Владика постави мајстор Ивка да седне са његове леве стране.

– Мајсторе, свака ти част. Добро су урадио иконостас. Како си финансијски прошао? Јеси ли поклопио рачуне?

– Преосвећени, морао сам ангажовати и платити раднике.

– Јел теби нешто остало?

– Све је у реду, добро је – рече Ивко.

Примети владика да Ивко нешто крије, односно да неће да исприча све, па устаде и онако грлат се обрати окупљеном народу:

– Браћо и сестре, колико ко може нека да прилог, да дарујемо овог мајстора што је направио овако леп иконостас.

Редаре и ашчије узеше тацне и заређаше кроз окупљен народ  и сакупише новца толико да је Ивко могао да купи пола хектара земље.

– Видите колико је пре било љубави. Хвала Богу па је има и данас и захвални смо Здравку Поповићу и његовом сину Драгану што су помогли да се храм обнови – завршава Јанко анегдоту благосиљањем свих  добротворе који су помогли да се „голубица“, како назва храм, темељно обнови први пут после изградње.

Д. Грујић

Rating: 4.8. From 1 vote.
Please wait...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *