Уз матурантске фотографије у излогу

Нису сви исте године рођени, нису ни исте године уписани. а припадају истој генерацији матураната школске 2015/2016.  Уписали су се у први разред у Мачванској средњој школи пре три односно,  четири године.  Неки од њих по наговору родитеља, за неке је одлучила близина школе или прва  жеља, некима се прва жеља није испунила па су уписани по редоследу са листе жеља,  неки због другова,…

 

Пребродили су прве средњошколске болести: прилагођавање , трему, нове професоре, озбиљне и захтевне стручне предмете.  Осетили су слободу па је спутавали обавезама, грабили и гурали напред , завршавали разред по разред.  Упитани  да ли би сада,  да крећу у први разред,  уписали исти или неки други смер и опет  у овој школи,  кажу скоро сви: „ Да“ .  Јер ,  задовољни су школом коју су похађали.  На њихово задовољство највише је утицало: другарство, сарадња са одељењским старешинама и са предметним наставницима. Незадовољни су што нису дочекали да барем један час физичког  имају у новој  сали. Свих година су гледали како се гради и надали се.

Порасли су и уозбиљили се, са успехом завршили разред  и матурирали.

 

Почело је на растанак да  мирише још у мају када су се вратили са екскурзије, па док су увежбавали кореографију за матурантску параду, па кад су праћени трубачима продефиловали главном улицом све до матурске прославе у хотелу. На свечаности 15. јуна убраће   своје прве плодове: дипломе о стеченом средњем стручном образовању: Кувар, Инсталатер, Аутомеханичар, Ветеринарски, Финансијски, Економски техничар, Машински техничар за компјутерско конструисање и Техничар друмског саобраћаја,   признања и награде. Неки ће  да наставе школовање на факултетима или струковним студијама,  други ће да траже посао или да раде код куће.

 

И одлазе.      У неки нови живот, на неку обалу другу.   Чекајте!  Чујте  песника!

 “ знам:  она обала друга  много се лепше плави

 ал нека свако од вас бар мрвицу детињства понесе кришом у руци и сачува у глави.

  Једно велико детињство данас је готово“           (Мирослав Антић)

 

И лепо и мање лепо наћи ће се у тој „мрвици“ као  сећање на време проведено у средњој школи:

  • „сваки тренутак у овој школи био ми је драгоцен“
  • „памтићу дефинитивно пријатељство које се развијало ове четири године. Такође ћу памтити школске дане јер су то били најлепши дани мог живота, одличну сарадњу са  професорима и таквим професорима и људима желим све најлепше у наставку живота.“
  • „све другаре, склопљена пријатељства, узбуђење док преписујемо на тестовима ( некад, не увек), професоре који заслужују поштовање.“
  • „памтићу кашњење на часове, нервирање због оцена, због ненаученог градива пред тест. Сваке шале, заједничке идеје и пуно,пуно смешних тренутака на часовима“,
  • “матурски плес који је већину нас зближио и учинио да будемо као једно“,
  • „памтићу овај период до краја живота по нечему веома лепом, нова познанства, професоре, саму школу. Било је то   веома лепо време за све нас“
  • „лепе тренутке, људе које сам упознала, успоне и падове…“
  • „матурску екскурзију која ће остати урезана у мом сећању целог живота“
  • Ништа лоше не памтим и нећу памтити а да има везе са овом школом. Овде се осећате као да сте део једне велике породице и мени је задовољство што сам била ученик ове школе“
  • „памтићу да сам био члан најуспешније генерације наше школе у малом фудбалу. Oсвојено 6. место на републичком турниру сумњам да ће неко поновити.“
  • „средњу школу ћу памтити као место које је вршњаке и мене усмерило ка вишим циљевима и извело на прави пут. У сећању ће ми остати другари који су четири године били уз мене и професоре који су издржавали све наше несташлуке и заједно са нама доживљавали разне невоље „
  • „памтићу први улазак у кухињу, први сусрет са одељењским старешином, памтићу то да сам први који сам у нашем разреду направио неко јело. памтићу и тај однос одељењског старешине према нама, једноставно све тренутке које сам провео у овој школи.  Било ми је драго што сам био ученик  ове школе.хвала свима на свему, на свом знању које сам стекао и што су ме упутили на прави пут. Хвала.“
  • понећу успомене …….,
  • памтићу…….,
  • сећаћу се …………,

Школи остаје документација о њима. Некоме  ће једнога дана требати за писање историјата о школи, можда за биографију  о развојном путу и школовању  познате личности у свету спорта,  уметности, науке  ,  за прозивку на годишњицу матуре,……

Једном  је  наш познати уметник изјавио да је у школи много тога научио и сазнао али да му никада нико није рекао да живот брзо пролази. Сазнаће то они кад за то дође време –  „јер свему има време и сваком послу под небом има време“  (Књига Проповедникова)

На њима овај свет остаје, а они   ће са временом које је пред њима  урадити најбоље.

Jасмина Живановић

No votes yet.
Please wait...
Booking.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *