СЛАВОЉУБ АНДРИЋ, ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ КИНОЛОШКИ СУДИЈА: Кинологија заслужује подршку

Протеклог викенда СЛАВОЉУБ АНДРИЋ је био  једини кинолошки судија из Србије на највећој европској кинолошкој изложби Europasieger Dortmund.

Рођен је у Богатићу 1966. године. Као дете је волео животиње, а пси су ми били предмет интересовања. Од 1990. године са псима које је одгајао учествује на изложбама,  а од 2000. године власник је међународно признате регистроване одгајивачнице под редним бројем 4031 –  „Вом Хаус Богатић“.

Од 1996. је републички, а од 1998. савезни кинолошки судија. Пре 16 година стекао је звање интернационалног кинолошког судије. Има  звање да суди у осам од десет FCI група, испите социјализације и рад службених паса.

Један је од најистакнутијих чланова Кинолошког друштва „Мачва“ и, мада то из скромности не прихвата, најзаслужнији за организацију CACIB Међународне изложбе паса свих раса у Богатићу, која је у последњих пет година реномирана манифестација и по многим оценама најуспешнија у Србији после београдске.

Са човеком који је најзаслужнији за организацију Међународне изложбе паса у Богатићу (CACIB) разговарали смо за најновији број листа „Ин Мачва“.

Кинологија заслужује подршку

 

У Богатић на дан када се одржава CACIB изложба паса долазе кинолози из половине европских држава. Велика прилика за европску промоцију потенцијала и вредности општине се не користи.
Није проблем само то. И кинологија није схваћена у најширим масама. – Ако уместо пшенице и кукуруза гајиш псе, лако ти залепе етикету „нешто му фали“  – каже Славољуб Андрић, интернационални кинолошки судија, који је својим ангажовањем европску кинологију довео у Богатић, а варошицу учврстио на светској кинолошкој мапи.

Шта је кинологија и који је њен значај?

 

– Кинологија је по званичном објашњењу, наука о псима. У пракси, то је љубав према псима, према такмичењу, одгајању паса, здравственој бриги, неговању…  Пас је први пришао човеку и постао човеков највернији пријатељ вековима уназад.. У кинологији се среће много људи разних интелектуалних вредности, шире се искуства, склапају пријатељства, другарства, љубави. У три речи –  љубав, хоби и спорт. Због свега тога кинологија има велики друштвени значај и требало би више да се пропагира. Посебно међу најмлађима јер би омогућила деци да развијајући љубав према животињама мање застране у негативним сферама живота.

Кинологија је у мањим срединама је недовољно популарна и атрактивна. У градовима људи држе псе као кућне љубимце, док у мањим срединама људи који имају псе као љубимце или одгајивачнице, упечатљиви су другим људима, чак их карактеришу да им нешто недостаје. У Мачви ако не гајиш свиње, краве, паприку или парадајз, већина ће рећи „да ти нешто фали“.

Проблем је у едукацији и несхватању локалних самоуправа, ветеринарских управа, инситуција уопште, школа… Зато је потребно да се најмлађи едукују, да се одржавају предавања, да се упознају са свиме што је везано за здрав и безбедан живот са кућним љубимцима.  То може да се спроведе кроз школску наставу, предавања, преко средстава јавног информисања…

У Мачви, на пример, многи не вакцинишу своје псе, не знају када треба дати таблете против цревних паразита, па дете може да се зарази преко свог кућног љубимца. Али, родитељи, не знајући то,  постају непријатељи свом детету.

 

Колико кошта кинологија као хоби, љубав и спорт?

 

– Љубав нема цену, али да би се добила квалитетна јединка, потребно је доста рада, труда, знања, треба пратити нова сазнања из области ветерине, исхране, заштите. Што се тиче финансија, треба доста уложити. Парење са врхунским мужјацима је скупо, легло које треба одгајити захтева много новца. Сви пси из легла не остају власнику остаје један или два примерка који су најбољи, остали се продају као такмичарски пси или као кућни љубимци. Нормално тај део новца покрива трошак, велике финансијске добити нема.

 

Значи, није у сваком случају исплатив одгој паса?

 

– Постоје изузетно вредни пси на тришту. Поготову су скупе чиваве где цена штенета достиже 2500 до 3000 евра, пудле патуљасте, померански шпиц је такође скуп. Врхунски примерци достижу велике цене. Али, то је реткост, нема их пуно у свету. Као и енглески булдози, који коте женке царским резом. Смањеном популацијом су цене много веће.

 

Последњих година у Богатићу се организују националне и међународне изложбе паса. Колико оне доприносе пропагирању кинологије и који још значај имају?

 

– Последњих десет година Кинолошко друштво „Мачва“ организује националне и специјализоване, а у последњих пет година и међународну изложбу паса. Овом изложбом паса смо наше мало место поставили на светску карту, равноправно са европским метрополама. Титула CACIB Богатић вреди исто као CACIB Париз. Веома је битно што из године у годину има све више излагача, ове године из 22 земље, и више од 550 паса.

Пут до добијања Међународне изложбе паса свих раса је напоран и  у неким сегментима компликован. КД „Мачва“ где сам  члан Управног одбора, успело је заједничким радом и трудом да организује прво националне изложбе паса и специјализоване изложбе овчара. После организације ових изложби на високом нивоу  сматрали смо да имамо капацитет да организујемо и међународну изложбу. Био сам упоран да поднесемо захтев Кинолошпком савезу Србије. И добили смо организацију, на чему нам многи завиде, а још више нам пријају похвале из Кинолошког савеза Србије, од излагача и кинолога широм Србије који нашу изложбу истичу као пример добре организације у сваком погледу.

Осећам обавезу да истакнем заслуге доајена ловне кинологије др Лоле Кнежевића који је био председник Друштва од оснивања 1977. године, а потом друштвом је руководио Зоран Ловчевић. Од када је пре десет година поново оживео рад Друштва, идемо само узлазном путањом.

 

Шта је неопходно да се унапреди организација изложбе?

 

– Требало би више да се укључе бројне структуре: локална самоуправа, Туристичка организација, привредници, предузетници, средства јавног информисања, културне установе. Ми штампамо каталог изложбе и у њему бесплатно може да се рекламира, ту могу да буду заступљени сви који имају шта да понуде, али може да се искористи и да се представе све наше вредности.

Зар не би било лепо да у 22 државе, одакле су ове године стигли излагачи, оде каталог у којем би, наравно преведено на енглески језик, било доста информација о нашој општини, о топлим водама, Дринској регати, Хајдучким вечерима, ФА „Ђидо“ … Пет година смо покушавали преко општинских структура и Туристичке организације да се тако нешто уради, али нисмо наишли на подршку.

 

Има ли позитивних помака?

 

– Постепено се у Богатићу и околини буди свест да је изложба нешто позитивно  и вредно за општину, а не само манифестација где се шетају пси. Али то још није довољно. Не мислим у финансијском погледу, Општина Богатић суфинансира одржавање  изложбе преко пројекта којим конкуришемо, већ у јачој подршци, као што сам навео, рекламирања, организационим пословима, да се осети да сви доживљавамо изложбу као нашу манифестацију која доприноси афирмацији целе општине.

Мењају се  навике и предрасуде које су ранијих година важиле као правило. Ето, ми смо уназад четири године имали смештај за излагаче са псима у Руми, Сремској Митровици и Шапцу. Ове године смо остварили помак у томе након  разговора са власником хотела Младеном Дражићем, који се сложио да више не можемо бити заостали у том погледу и изван европских токова, па је он одобрио да мањи пси могу бити смештени у собама са својим власницима.

 

Када почињу припреме за наредни CACIB?

 

– У програму Међународне кинолошке федерације већ је у плану изложба за 2017. и 2018. годину. С обзиром да смо ове године имали велики број страних излагача са позивиним утисцима и задовољством, очекујемо идуће године још већи број. Почетком октобра ћемо формирати судијску листу и почети са припремама.

Rating: 2.5. From 1 vote.
Please wait...
Booking.com

You May Also Like

2 thoughts on “СЛАВОЉУБ АНДРИЋ, ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ КИНОЛОШКИ СУДИЈА: Кинологија заслужује подршку

  1. Sve čestitke sudiji i ostalim učesnicima. Sve što je novo teško se prihvata, a kad se uspe na tržištu onda si kažu „znali smo da će uspeti“

    No votes yet.
    Please wait...
    1. Ova izložba u Dortmundu je povezala Srbiju sa Evropom.
      Bilo je takmičenje rasnih pasa 3 dana 8000 učesnika. I predstavlja se sudija iz Srbije. To je velika čast za tako malu i na lošem glasu državu. Ali imamo Đakovica, Andrica i naše maline pa se na svetskom tržištu čuje i lepa reč o Srbiji.

      No votes yet.
      Please wait...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *