ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ МИКАН ГРУШАНОВИЋ: САЊАМ ДАН КАДА ЋЕ СИН МЛАДЕН ИГРАТИ ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ СРБИЈЕ!

Деведесетих година је био најбољи кошаркаш и први стрелац југословенске лиге. Кошарку је играо до своје 48. године. Остао је у свом Клењу, «лепшем од Париза», где обрађује земљу и планира како да оснује школу кошарке када буде завршена спортска хала. Љубав према селу и локалпатриотизам «коштали» су га велике спортске каријере. Не жали што је одбио велике понуде «Звезде» и «Партизана», али осећа жал што није обукао дрес репрезентације. Млађи син Младен кренуо је његовим стопама, а Мијајило верује да ће га под кошевима брзо надмашити.

 

У животу сам најзадовољнији…
– Својом породицом.

Жеља коју нисам остварио…
– Да играм у великом клубу и репрезентацији.

У каријери су ми највише помогло…
– Што сам се бавио спортом који волим.

А одмогло…
– Што сам локал патриота.

У тренуцима кад сам се опраштао од професионалне кошарке био сам….
– Тужан, иако сам имао дугу каријеру – тридесет година.

У каријери сам пропустио…
– Понуде великих клубова.

Највећи успех у каријери је…
– Наступ у „Купу Радивоја Кораћа” 1997/98. године у Европи са „Ива – Зорком” Шабац.

Кош који памтим…
– Сви кошеви које сам дао у утакмицама против „Зведе” и „Партизана” су ми најдражи.

Промашај који памтим…
– Против „Морнара” из Бара у Шапцу. Нисам могао ништа да погодим у тој утакмици.

Утакмица коју памтим…
– Из сезоне 1989/90. утакмице из „старе” Југосалвије, против Југопластике, Цибоне, Босне, Звезде, Партизана, Задра, Олимпије…

Враћам се у прошлост и евоцирам успомене и прво помислим…
– Баш на сезону, 1989/90. Како се добра кошарка играла и како су дворане биле пуне!

У професионалној кошарци сам постигао…
– Можда сам могао и више. Али, бити два пута МВП и два пута стрелац лиге, није мала ствар.

Вратио сам се на село зато што…
– Нисам имао брата и због локал патриотизма.

Нервираш ли се више због цене свиња или бикова, него што ти је тешко падао пораз на утакмици
– Више због утакмица.

У селу ми је најлепше зато …
– Нашао сам свој мир.

Код људи ме разочарава…
– Кад једно причају, а друго раде.

Код људи највише ценим
– Искреност.

Људи око мене ме воле зато…
– Што сам нормалан, ваљда.

Младен ће ме у кошарци надмашити….
– Хоће, верујем у њега.

Синовима саветујем…
– Да буду нормални људи, да поштују старије и следе своје жеље.

Сањам …
– Да Младен заигра за репрезентацију!

НАДМАШИЋЕ ОЦА: Младен Грушановић, кошаркаш београдског „Динамика“

Свестран си спортиста, да ли би да си га ставио на прво место у неком другом спорту постигао више него у кошарци
– Могуће у рукомету.

Кошарка у Богатићу?
– Може да има сјајну будућност, са правим људима као тренерима и учитељима. Има доста талената и велике љубави према кошарци.

Да ли би се снашао у тренерском послу са младима
– Признајем да то не би ишло лако, али би са временом све дошло на своје место.

Да ли ти је нуђен тренерски посао
– Две године сам у Шапцу тренирао сениоре у Српској и Другој лиги.

Спорт је племенит, а каквих све људи има у спорту
– Разних, као у животу.

Слободно време проводим….
– Гледам утакмице, уживо или на телевизији.

Последња кошаркашка утакмица коју сам гледао
-11. децембра, у Београду, Динамик БГ – Напредак Крушевац.

Српска кошарка је… (дај оцену стања)
– Не рачунајући АБА лигу, наша кошарка је у великом паду. Без Звезде и Партизана нико неће да улаже новац у кошарку.

No votes yet.
Please wait...
Booking.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *