Istaknuto Traka Život

Докторка Весна Станојчић о превенцији у заштити жена од тешких болести, планирању породице, табу темама…

ИНТЕРВЈУ: ДР ВЕСНА СТАНОЈЧИЋ, НАЧЕЛНИЦА СЛУЖБЕ ДОМА ЗДРАВЉА БОГАТИЋ ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ ЖЕНА

Служба за здравствену заштиту жена пружа примарну здравствену заштиту свим женама Богатића и околних насеља. Своју делатност обавља кроз превентивни и куративни рад, рану дијагностику, терапију, здравствено васпитни рад, рад на планирању породице, као и рад у саветовалишту за труднице. При сваком првом доласку у гинеколошку амбуланту обавља се гинеколошки прглед, колпоскопија и узимање ПАПА бриса, као и преглед дојки ако за то постоје услови или се превентивни преглед заказује у оптималном року.
У разговору за наш портал, докторка Станојчић, поред осталог истиче значај одазивања на превентивне прегледе и прегледе у оквиру скрининга и говори о унапређењу здравствене културе жена, планирању породице и табу темама… 
Др Весна Станојчић

Да ли су услуге примарне здравствене заштите, по Вашем мишљењу, ускраћене женама које живе у селима где не раде здравствене амбуланте?

– Гинеколошки прегледи се обављају у гинеколошким ординацијама у Дому здравља, те их није могуће обављати у другим амбулантама, с обзиром да је неопходна одговарајућа медицинска опрема и апарати. Само при организованим акцијама опортуног скрининга за превенцију карцинома грлића материце, прегледе смо обављали у здравственим амбулантама у селима наше општине. Број жена које дoђу на овакве прегледе, у проценцима је скоро једнак, а понекад и мањи од броја када долазе по позиву у просторије гинеколошке амбуланте у Дому здравља. Због тога за сада превентивне прегледе по позиву обављамо у матичној установи.

Колико је важна техничка опремљеност у дијагностиковању и лечењу? Како оцењујете тренутно стање у Дому здравља?

– Техничка опремљеност је изузетно важна за добру дијагностику и лечење пацијената, али подједнако важно је и знање и стална едукација медицинског особља, праћење нових достигнућа и њихова примена у свакодневном раду, како доктора тако и акушерских сестара. Гинеколошка служба је опремљена потребним медицинским апаратима за рад у гинеколошкој амбуланти и у саветовалишту за труднице.

Можете ли, из дугогодишњег искуства, издвојити обољења која се најчешће дијагностикују и који су, по Вашем мишљењу, узроци што су она најчешћа?

– Најчешће се пацијенткиње јављају на преглед због гинеколошке инфекције или урогениталне инфекције и због нерегуларних крварења, али и због ендокринолошких поремећаја, стерилитета и тумора гениталних органа.

)Важно је мотивисати младе девојке да посете гинеколога пре ступања у интимне односе.

Како бисте оценили ниво здравствене културе жена, посебно жена у селима, где нису једнаки услови за остваривање примарне здравствене заштите?

– Ниво здравствене културе није на завидном нивоу генерално. То је нешто на чему се мора радити не само на нивоу здравства. То је свеукупни друштвени миље. Веома је важно промовисати значај превентивнх прегледа, како за појединца, тако и за целокупно друштво. О организованом скринингу за рано откривање малигних болести се већ дуго прича, чине огромни напори да се организује. Још увек то није заживело на територији целе земље. Поразно је за цео здравствени систем и друштво да смо међу првима у свету по броју оболелих жена од карцинома грлића материце и дојке.

Колико су битни превенција и рано откривање болести, посебно тешких, за излечење и да ли се то може довести у везу са редовним контролним прегледима?

– Због релативно оскудне симптоматологије најозбиљнијих гинеколошких обољења, али и због добрих могућности дијагнозе у раним и излечивим стадијумима болести, неопходне су редовне гинеколошке контроле пацијенткиња без симптома, као и јављање на преглед при појави сасвим дискретних симптома. Ово важи за пацијенткиње свих узраста, практично од ступања у интимне односе, па током целог живота.

Колико сте задовољни или незадовољни одзивом жена у кампањама превентивних прегледа које организујете?

– Значајан је одзив сваке жене на позив за превентивних преглед, али укупно гледајући нисам задовољна процентом од 20-30 процената одзива изабраних жена одређеног годишта. Реализација превентивих прегледа је мала у укупној популацији жена. Писмени позив је прилика да се дође на преглед, иако то саме нису планирале, прегледи су бесплатни, што је важно за велики број жена које немају регулисану здравствену зашатиту. Организација опортуних превентивих прегледа које за сада организујемо изискује време, ентузијазам, професионално посвећеност запслених у служби. Најчешће се одазивају жене након 45 године живота које нису биле на гинеколошком прегледу десет или више година. Циљ нам је да промовишем значај превентивних прегледа нарочито међу младима.

)У држави у којој наталитет драстично опада и те како треба законима оснажити и новчаним надокнадама стимулисати рађање не једног, него двоје и више деце.

Који, по слободној процени, број пацијенткиња, којег узраста, касно затражи помоћ лекара?

– Тај број, на срећу, није велики у односу на укупан број жена, али појединачно су то најтеже ситуације у пракси сваког доктора. Морбидитет се, нажалост, помера ка све млађим годинама живота.

На који начин и када, по Вашем мишљењу, треба започети и на који начин спроводити здравствено-васпитни рад када је у питању здравствена заштита жена?

– Здравствено-васпитни рад треба започети што је раније могуће, у породицама, вртићима, школама, диспанзерима за здравствену заштиту деце и жена. Важно је мотивисати младе девојке да посете гинеколога пре ступања у интимне односе. Било да долазе самостално или у пратњи мајке, другарице, младића, могу добити одговоре на многа питања, разрешити дилеме, научити како да се заштите од сексуално преносивих болести или нежељене трудноће.

)Сексуално образовање је још увек табу тема. Морало би бити део образовног система деце и омладине.

На који начин се у служби спроводи део послова који се односи на планирање породице?

– У току посете код гинеколога пацијенткиње добијају одговоре везане за планирање породице или се посебно заказују посете само за то. Нажалост, већи део младих долази када је већ настао проблем. Али, и такве посете користимо да решимо проблем, али и да их научимо како да се тај проблем не понови или не настане неки нови који се може спречити.

Ко, из искуства које имате, одлучује о трудноћу, рађању и побачају? Да ли су жене самосталне, равноправне или неравноправне у одлучивању о рађању, прекиду трудноће, који су утицаји, колико традиција утиче на то?

– Зависи о ком животном добу говоримо. Малолетнице најчешће долазе због нежељене трудноће, самостално или у пратњи мајке, и те трудноће се најчешће завршавају прекидом трудноће или ступају у брак који се убрзо након рођења детета завршава разводом. Мој утисак је да пунолетни партнери равноправно доносе одлуку о трудноћи и рађању. Утицаји традиције су присутни. Ако је прво дете мушко, често се тиме завршава са рађањем.

Да ли се померила старосна граница ступања у сексуалне односе, ако јесте како то утиче на планирање породице и рађање?

– Старосна граница се све чешће помера ка млађим годинама. Те младе девојке су физички, али пре свега психички, незреле да се носе са проблемима и последицама које са собом носи рано ступање у сексуалне односе.

Сматрате ли да школа, односно образовни систем, може да допринесе унапређењу здравствене заштите жена?

– Свакако да може. Здравствено васпитање треба и мора да буде део образовног система.

Да ли су, по Вашем мишљењу, жене које раде на селу, неравноправне у односу на остале у остваривању појединих права и како би требало уредити ову област?

– Нажалост, жене које раде на селу не могу остварити право на породиљско одсуство. У држави у којој наталитет драстично опада и те како треба законима оснажити и новчаним надокнадама стимулисати рађање не једног, него двоје и више деце.

Има ли табу тема у 21. веку у области здравствене заштите жена? Које су, шта је непознато, недоречено…?

– Има их. Једна од табу тема је још увек сексуално васпитање. Морало би бити део образовног система деце и омладине. Информације се најчешће данас добијају путем интернета, али тај садржај често није прилагођен деци. Морамо их усмерити ка учењу и одговорном понашању. Заштита од сексуално преносивих болести и нежељене трудноће је важна, јер и једно и друго има озбиљне последице по здравље и плодност. Табу тема је и насиље у породици, како према жена, тако и према деци. О томе се не говори, осим када се десе кобне последице. (М.М.)

Фотографије: Мачва Прес/интернет страница Дома здравља Богатић